Više je od četvrt veka od kada je u američkoj bazi Rajt-Peterson, kraj Dejtona, nakon tri nedelje pregovora (od 1. do 21. novembra 1995.godine), potpisan sporazum koji je zaustavio krvoproliće dojučerašnjih komšija, braće, prijatelja… Taj, 21. novembar, danas se slavi samo u Republici Srpskoj, dok Federacija BiH odavno traži centralizaciju države i reviziju Dejtona, što je jedan od zahteva i Hrvatske Vojska je verovala u ono što su nas učili, a to je da je naša teritorija ona koju uspevamo da odbranimo. Zbog toga smo i potpisivanje Dejtonskog sporazuma prihvatili sa nevericom, tugom i negodovanjem. Bilo bi nam mnogo lakše da smo tu teritoriju vojnički izgubili. Kasnije je svima bilo jasno da je mir bolje rešenje od rata. Jasno je i koliko je pritisaka trpelo naše rukovodstvo budući da je potpisivanju sporazuma prethodilo NATO bombardovanje Republike Srpske”, najvažnija je činjenica da je „Opšti Mirovni sporazum” narodima BiH doneo mir. Republika Srpska je postala međunarodno priznat subjekt, jedan od dva entiteta koji čine Bosnu i Hercegovinu Potpisnici sporazuma, Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, nisu među živima, a svedoci, barem oni sa srpske strane, nerado se sećaju tih godina. Neki smatraju da su i dalje u obavezi da čuvaju državne tajne, dok neki drugi pričaju priče koje podsećaju na scenario holivudskog filma. U medijima se i dalje razmatra kome su Amerikanci najviše „zavrtali ruke”, kakav je pregovarač bio Milošević. Izvor-foto: Agencije i portali