Jedan od najupečatljivijih datuma u savremenoj istoriji srpskog naroda, svakako je 5. oktobar 2000. godine.

Najava vrele političke jeseni, koja je rezultirala smenom tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića, najavljena je kroz demonstracije koje su počele da se intenziviraju u avgustu mesecu.

Demonstracije je predvodila Demokratska opozicija Srbije (DOS).

Okidač za petooktobarsku revoluciju bili su savezni, predsednički izbori i lokalni izbori od 24. septembra, koji su u velikom delu javnosti okarakterisani kao sporni.

Zajednički kandidat opozicije dr Vojislav Koštunica, koji je prema zvaničnim rezultatima u prvom krugu dobio 48% glasova, istupio je sa zahtevom Miloševiću da „prizna izbornu krađu i pobedu opozicije“, u suprtonom, naglasio je da će u Srbiji izbiti „otvoreni sukobi“ – što se obistinilo. Nešto slično dogodilo se pre neki dan u Republici Srpskoj.

Masovnost pokreta otpora vladavini Slobodana Miloševića dobijala je na snazi već od štrajka rudara u Kolubari od 29. septembra, zbog čega je došlo do većeg zastoja u proizvodnji struje u Srbiji. Vremenom, situacija se usložnjavala i tog petog oktobra velika grupa demonstranata se okupila ispred Narodne skuštine, koja je, uz zgradu RTS-a u Takovskoj ulici, predata plamenu. Scene vandalskog ponašanja obišle su svet koji je u demonstracijama video isključio proces oslobađanja, emancipacije i civilizacijskog prestrojavanja srpskog naroda.

Ipak, da li je sve bilo tako? Koji su efekti ovog istorijskog događaja? Da li je srpski narod žrtva svojih zabluda? Na ova i slična pitanja pričali smo sa našim sagovornicima koji su bili savremenici tih dešavanja, ali i neposredni svedoci događaja – Dragoslavom Bokanom, Markom Tanaskovićem i Sašom Adamovićem.

Bokan: Petooktobarski prevrat je dugo pripremana obaveštajna operacija CIA-e

Predsjednik Instituta za nacionalnu strategiju, režiser i publicista, Dragoslav Bokan, istakao je za IN4S da je riječ, prvenstveno, o dugo pripremanoj obavještajnoj operaciji Centralne informativne agencije (CIA-e).

„Pre svega da definišemo ono o čemu pričamo, pošto to nije samo unutrašnja politička stvar. Tu, bar, danas nema nikakve sumnje. Prevrat od petog oktobra 2000. godine je dugo pripremana obaveštajna operacija Centralne informativne agencije. I o tome su pisali američki obaveštajni oficiri više puta i u raznim prilikama. Pa, samim tim, sve odmah dobija drugi miris i ukus, nezavisno od našeg mišljenja o vlasti Slobodana Miloševića i pojedinim članovima DOS-a. Ovde imamo tipičan primer indirektnog, ali neporecivog ”državnog udara”, sa svim njegovim osobenostima i tehnikama. Oni koji su nas bombardovali i izvrgli sankcijama su uspeli da lukavo iskoriste unutrašnje prilike u Srbiji i navedu mnoge inače normalne i časne ljude, patriote, da postanu klasični ”korisni idioti”, u funkciji neprijateljskog interesa. Kasnije su to shvatili, ali samo donekle, jer i danas pinokijevski veruju kako je moguće obaviti nešto slično, ali ”bez uplitanja stranih obaveštajnih službi”. Jer ne razumeju da, odavno još, NIŠTA u srpskoj politici nije samo lokalnog karaktera i da SVE ono ”buntovničko” i ”ulično” što se ovde dešava (u Banjaluci, Beogradu, Novom Pazaru, Novom Sadu…) ima svoje duboke korene s one strane naših državnih granica“, naglasio je Bokan, dodajući da su „događanja u Crnoj Gori bila jedini izuzetak iz ovog tužnog pravila, ali su sada već i tamo umešani prsti raznih zapadnih lobista i moćnika“.

Bokan je istakao da je riječ o svojevrsnom pravilu u odnosu zapadnih centara moći prema Srbiji, ali da vladajuća garnitura vuče strateški obećavajuće poteze.

„Takva nam je sudbina, a nakon skoro pa tridesetogodišnjeg (spoljašnjeg i unutrašnjeg) urušavanja svega što ima veze sa srpskim narodom i našim nacionalnim i državnim interesima… To nam valja shvatiti već jednom, da se ne bismo svaki put (prekasno) iznenađivali, razočaravali i čudili… A to šta nam je doneo petooktobarski prevrat nije potrebno posebno objašnjavati, jer smo to lično iskusili… I dalje nas međunarodni ”kadija” (sa Zapada) i tuži i sudi! Sa obećavajućim potezima srpske vlasti u državotvornom i rodoljubivom smislu poslednjih godina. Potezima koji pokazuju punu svest o nezavidnoj situaciji u kojoj se nalazimo, sa inteligentnim strateškim potezima koji, srećom, nisu odmah vidljivi ni našim neprijateljima, ali, nažalost, ni mnogima među nama…“, izjavio je Dragoslav Bokan u razgovoru za naš portal uz poruku na kraju: „Borba traje!“

Tanasković: Na meti „svemoćnog Zapada“ su bili Srbija i srpski narod, a ne Milošević

Književnik i kolumnista, Marko Tanasković, ocijenio je za naš portal da je 5. oktobar jedan od najcrnjih dana u novijoj istoriji Srbije, još jedan u dugačkom nizu datuma srpskih zabluda i, kako je istakao, “preveslavanja” žednih preko vode koji počinje Majskim prevratom pa se nastavlja 1. decembrom 1918. i 27. martom 1941. da bi petim oktobrom simbolički, na najgori mogući način, stavili tačku na za Srbe tragičan i poguban XX vek.

„Tog dana, zavedeni i naivni srpski narod je hrabro izašao na ulice, spreman da guta suzavac, prima na sebe udarce pendreka i suprotstavi se ako treba i Miloševićevim tenkovima, verujući da je u pitanju odsudna borba za demokratiju i slobodu, ali se ispostavilo da je ta demokratiju koju je “izborio” tog dana zapravo bila meka okupacija u svim segmentima života i uvod u neoliberalnu pljačku resursa. Neoliberalni, parazitski kapitalizam je ušao u naše fabrike, kancelarije, medije, škole i porodične domove, menjajući odnose među ljudima i vrednosni sistem u pravcu nacionalnog samoporicanja i sebičnog, vulgarnog materijalizma. Većina tih ljudi koji su tog dana bili na ulicama, među kojima sam bio i ja, vrlo brzo su postali žrtve tranzicije koju su sami pokrenuli, a masovna otpuštanja i uništavanje privrede pod firmom reformi i privatizacije, rasprodaja resursa budzašto i predavanje svih ključnih poluga države u ruke stranaca bili su logična posledica državnog udara koji je bio zamaskiran u revoluciju“, naglasio je Tanasković.

Jedan od ključnih momenata izdaje srpskih nacionalnih interesa i istorijskog ponosa od strane postpetooktobarskog rukovodstva ogleda se u bezpogovornom i poslušničkom odnosu prema Haškom tribunalu.

„Nakon petog oktobra, počinjena je neoprostiva izdaja slanjem čitavog političkog, vojnog i policijskog vrha države u Hag, što nikada nijedna suverena država nije učinila, a otcepljenje Crne Gore na referendumu 2006. i proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova 2008. pokazuju da nikada nije bio problem Milošević, već sam srpski narod i njegovi istorijski interesi koji su stajali nasuprot planovima tada svemoćnog Zapada“, zaključio je Marko Tanasković u razgovoru za IN4S.

Adamović: Srbija još jedan 5. oktobar ne bi mogla da preživi

„Matrica po kojoj je izveden „5. oktobar“ odavno je opisana u knjizi Tehnika državnog udara Kurcija Malapartea. Na svrgavanju Slobodana Miloševića radilo se kroz celu 2000. godinu. Atentati na Vuka Draškovića, Arkana, Boška Peroševića i otmica Ivana Stambolića su imali za cilj destabilizaciju vlasti“, naglasio je za IN4S istoričar i politički analitičar Saša Adamović.

On je istakao da je Zapad uložio milione dolara u opoziciju i organizaciju Otpor, te da puč, čije su posledice katastrofalne i koje se osećaju i danas – nije imao ko da spreči.

„Tog dana je Zapad Srbiji navukao ludačku košulju na glavu. Sve ove godine pokušavamo da tu košulju skinemo i povratimo izgubljeni suverenitet. Sada, u radikalno promenjenim međunarodnim okolnostima imamo veliku šansu za to. I za nauk: Srbija još jedan 5. oktobar ne bi mogla da preživi„, zaključio je Adamović u razgovoru za naš portal.

Napomena: Tekst je objavljen pre tačno godinu dana Izvor-foto:In4S