Društvo

TU OKO NAS: Biljana osvaja medalje u obaranju ruku, a muškarci je uvek pitaju isto

Biljana Erić pokazuje da žene mogu baš sve. Kad biste seli s Biljanom Erić za sto da obarate ruke, koliko god mislite da ste snažni ne bi ste se dobro proveli.

Ova neustrašiva inženjerka mašinstva iz Trstenika je aktuelna prvakinja Srbije u obaranju ruku. Titulu je osvojila i prošle godine, a ove ju je ponovo odbranila i još jednom pomerila granice svojih mogućnosti.

Ovim neobičnim hobijem je počela da se bavi sasvim slučajno, kako je ispričala za Zadovoljna.rs.

– Moj brat je počeo da trenira obaranje ruke. Imali su sastanak kluba gde im je trebao zapisničar. Pitao me da pođem da zapisujem to što pričaju. Pomislila sam: ‘Hajde, nikog ne znam, ali nema veze’. Oni su posle toga imali sparing, pa mi je brat rekao da probam. Tada sam bila neko ko nije držao ništa teže od miša u ruci. Probala sam taj prvi sparing, rekli su mi da nisam loša i da će treningom to biti još bolje – priča Biljana. Kako nikada nije volela grupne sportove, a oduvek je težila da bude fizički aktivna, Biljana je rado počela da trenira obaranje ruku. Za mnoge je to još uvek „kafanski“ sport, ali Biljana kaže da je u procesu priznavanja i da se na takmičenjima pojavi do 150 učesnika.

Njeno prvo takmičenje usledilo je posle samo mesec dana treninga u Novom Sadu – i mnogo ju je naučilo.

Biljana objašnjava da u Srbiji ima desetak žena koje se bave obaranjem ruku. Na takmičenjima vas dva poraza eliminišu, a ženama je mnogo teže nego muškarcima – jer zbog malog broja nemaju podele po kategorijama.

Biljana je zbog treninga za obaranje ruku zavoljela i dizanje tegova.

“Treniram pet ili šest puta nedeljno u teretani. Bavim se pauerliftingom, tako da forsiram vežbe snage: čučanj, benč i mrtvo dizanje. To mi svakako pomaže i u obaranju ruku, jer mi jača podlaktice, šake i prste. Uz te vežbe, imam sparinge”, priča nam.

Zbog obaranja ruku, Biljana je slušala užasne komentare okoline, kako to ne priliči ženi. Međutim, ona za to ne mari.

“Ljudi ne praštaju uspeh. Pa me često pitaju: Zbog čega obaraš ruke? Šta će ti to, ti si žena?’ Ali ja na sebe gledam kao sportistu, uopšte ne gledam to što je to muški sport. Dižem tegove i mogu da podignem težine koje prosečni muškarci ne mogu. A to sam postigla tako što odem na posao, vratim se, ručam, odem na trening – konstantan ritam imam, u treningu sam svaki dan”, jasna je.

Kad kaže čime se bavi, mnogim muškarcima na početku bude čudno.

“Odmah pitaju koliko dižem iz toga, toga i toga. Onda budu zadivljeni što dižem više od njih. Ljudima koji treniraju nije čudno, barijeru imaju muškarci koji su neaktivni”, kroz osmeh kaže.

Biljanu u ovom sportovima pokreće to, kako kaže, čak i onaj najslabiji može da dođe do toga da bude najjači. Ona je bila najslabija karika svog kluba, a sada je prvakinja. “Vidite da vaš trud i ulaganje daje rezultate, i to vas pokreće. Trening vam podiže samopouzdanje – koliko god da ste umorni, kad odete u teretanu, izbacite taj višak negativne energije koju skupljate celi dan i budete lakši za broj”, kaže.

A ima i poruku za žene koje žele da ojačaju i oprobaju se u nekom „muškom“ sportu.

“Savetujem ženama da se kada vide takmičenje ne stide, već da priđu i pitaju da probaju da obaraju ruku. Mene je isto na početku bilo sramota, jer je bukvalno bilo 140 muškaraca i 10 žena. Ali, nikad se ne zna da li u vama čuči šampion”, poručuje Biljana Erić. Izvor: Agencije/ATV

Categories: Društvo

Leave a Reply