Bista ruskog dobrovoljca Alberta Ahsarbekoviča Andijeva (1970-2021), koji se u vreme NATO agresije borio u redovima Vojske Jugoslavije na Kosovu i Metohiji, otkrivena je, povodom godišnjeg pomena, na Centralnom groblju u Beogradu

Počast ovom borcu, koji je posle rata ostao da živi u Srbiji, odali su članovi porodice, veterani 549. motorizovane brigade i mnogrobrojni prijatelji i poštovaoci.

Bistu je otkrio general-major u penziji Božidar Delić, ratni komandant pomenute jedinice čiji pripadnici su dali izuzetan doprinos odbrani zemlje tokom borbi na Paštriku.

Andijev, koji je na Kosmetu ostao bez oka, nije dočekao da dobije državljanstvo Srbije ali ga je, kako je u emotivnom govoru rekao general Delić, srpski narod prihvatio pa i ovim okupljanjem ukazao svoje poštovanje prema njemu.

Bio je snajperista i ranjen kod Suve Reke 5. maja te ratne 1999. godine.

– Pogođen sam u oko… Munjevito sam razmišljao. Snajper sam prebacio na drugo rame, jezikom sam obrisao nišan od krvi i nastavio da pucam. Osetio sam da gubim svest, nekako sam se podigao a tada sam dobio i drugi metak u ruku. Saborci su me brzo stavili na šatorska krila i odneli u pozadinu – ispričao je Andijev jednom prilikom.

Lečen je u Prištini i u Beogradu, na VMA. Iako su posledice ranjavanja bile teške, ostao je invalid, on se pre kraja rata svojevoljno vratio među svoje saborce na Kosmetu. Kao i i ostalima, i njemu je teško pala politička odluka o povlačenju Vojske Jugoslavije iz južne pokrajine Srbije.

Posle rata jedno vreme je živeo u Vlasotincu. Oženio se i dobio sina Lazara a njegova porodica se nekoliko godina kasnije preselila u Beograd. U više gradova Srbije iscrtani su murali sa njegovim likom i porukom: „Ja oko nisam izgubio, ostavio sam ga na Kosovu i Metohiji da bih se po njega vratio“. Izvor-foto: Agencije i portali, In4s,M.G.