Ne tako davno prilikom održavanja manifestacije ‘’Leskovčani sveta’’ u Leskovcu i ‘’Dani Vranja u Vranju’’ razgovralo se o očuvanju starih reči i izraza lskovačkog i vranjskog kraja. Ovaj tekst je deo nečega što se tih dana govorilo na manifestacijama. Istini za volju, napisano je i štampano nekoliko brošura. Ali pitate li mlade naraštaje šta su basamaci, budžak, j(e)abandžija ili plajvaz, uglavnom neće znati na šta se odnose ti nazivi i za šta su se koristili.

Sve se manje koriste arhaizmi među kojima su najčešće turcizmi, mada ih još možemo čuti među starijom populacijom, a posebno u selima Jablaničkog i Pčinjskog okruga.

Kada bi se krenulo od najbližeg okruženja, od starih seoskih kuća u leskovačkom I vranjskom kraju, naišli bismo na bezbroj naziva koje danas ne koristimo ili ih koristimo, ali sa modernijim i sada već ustaljenim imenima.

 Za bokal, veliki ibrik, koristio se naziv bardak, budžak je zapravo ćošak u prostoriji, ugao.

Basamaci su drvene stepenice na starinskim kućama, duvar zid, pregrada u sobama, a čardak gornji sprat kuće, dok je ganjak hodnik.

Plajvaz je olovka ili neko pisalo, dok je leđen bakrena posuda za umivanje, minder je bila sećija, kauč, a mangala posuda za žar. Čanak posuda za čuvanje namirnica, a tagara grnčarski proizvod za spremanje raznovrsnih kuhanih i prženih jela. Čanjak je posuda, a čeran tavan.

Zejtin je ulje, a zehra malo ili mrvica. Ćenifa (Ćenev) je naziv za toalet.

Taraba, izraz koji se i danas koristi za “rešetku” na telefonu, zapravo je ograda.

Skemlija je mala stolica, a handžar (andžar) nož.

Naćve su bile drvene posude za brašno, a valo sito za brašno.

Taze je izraz koji se često koristi i danas, a znači svjež ili nov.

Baildisati je izraz kako bi se kazalo da smo umorni od nekog posla, dunđer je samozvani majstor nekog zanata koji nanese više štete nego koristi, a frtutma je metež ili zbrka.

Hise je deo nečega koji nekome pripada, a jazuk je šteta. J(e)abandžija je neki gost koji dolazi iz daleka. Zijan je učinjena šteta, a za osobu lošeg raspoloženja kaže se da je kandzer.

Južnjački jezik je bogat, da li koristili arhaizme, turzicme ili germanizme, a treba ih čuvati od zaborava. Izvor-foto: Agencije i portali