Društvo

TUŽAN NEZABORAVNIK: Prvo su ih mučili, a potom ubijali maljem i bacali u jamu: 80 godina od svirepog ustaškog zločina u Prkosu

Tog 21. decembra 1941. godine na najsvirepiji način ubijeni su žene, mala deca i starci

“Bez prekidanja red se dalje mico, Ko da na čelu netko nešto dijeli, Nit je tko viko, trzo se, narico; Na žezi strašnoj tiho su nas želi, Ko mrtvo klasje koje jedva šušti. (To se čula krv, što iz grla pljušti).”

Stihovi iz poeme “Jama” Ivana Gorana Kovačića govore o ustaškom pokolju u Prkosu Lasinjskom na Kordunu, koji se desio na današnji dan pre 80 godina.

Tog 21. decembra 1941. godine na najsvirepiji način ubijeni su žene, mala deca i starci. Njih 478, a polovina ih je bilo maloletno. Iz okolnih sela ubijeno još oko hiljadu ljudi.

Prvo su mučeni, pa odvedeni u šumu. Tako vezane po četvoro, ustaše su ih dovele pred iskopanu jamu. Tu su ih maljem ubijali i bacali u jamu.

Retki su uspeli da izbegnu masakr. Jedan od njih je i tada trinaestogodišnji Milić Bućan. Pričao je svojevremeno da je te noći napadao veliki sneg. Čim je ujutru ugledao vojsku dao se u beg. Obaveštavao je susede. Mnogi su smatrali da vojska neće dirati žene i decu. Neki su se preoblačili u žensku odeću smatrajući da će tako izbeći zlu sudbinu. Ovaj trinaestogodišnjak nije poverovao u to i nastavio je da beži. to mu je spasilo život. Otac i braća, koji su takođe pobegli su preživeli. U kući su ostali majka i najmlađi brat od šest godina. Oni nisu preživeli pokolj.

Dan ranije zloglasni Vjekoslav Maks Luburić izdao je zapovest.

“Moramo ih pobiti sve, u Prkosu i po svim njihovim selima, sve do jednoga, pa i decu!” glasila je Luburićeva naredba.

Objasnio je da će deca kad odrastu postati svedoci i osvetnici, pa ih je bolje odmah ukloniti pre nego što počnu praviti neprilike.

Uz selo Čemernicu, koja je tokom Drugog svetskog rata imala 486 žrtava fašističkog terora, Prkos je naselje sa najviše žrtava fašističkog terora na području kotara Vrginmost.

Spomenik stradalim stanovnicima Prkosa, podignut nakon Drugog svetskog rata, oskrnavili su 1995. godine hrvatski nacionalisti. Potom je maljevima razbijena ploča sa imenima žrtava 2010. godine. Spomenik je obnovljen 2012. godine. Izvor-foto: 24sedam

Categories: Društvo

Leave a Reply