Društvo

SEĆANJE: Posmrtni ostaci svetske muzičke ikone i junakinje Drugog svetskog rata biće prebačeni u Pariz

Džozefina Bejker, prva crna heroina koja će počivati u Panteonu  

Legendarna crna heroina Džozefina Bejker, svetska ikona plesa, glumica, pevačica, nosilac najviših francuskih vojnih odlikovanja, muza kubista koju je Pikaso zvao „Nefertiti današnjice“, a Hemingvej “najsenzacionalnijom devojkom ikada”, koja je svoje nezaboravne trenutke imala i u Beogradu, biće sahranjena u Panteonu, u Parizu, pored velikane poput Voltera, Viktora Igoa, Žan Žaka Rusoa, Marije Kiri…, saopštio je naš Muzej Jugoslavije. 

Džozefina Bejker (1906-1975) preminula je u Americi, a  informaciju da će njeni posmrtni ostaci biti prebačeni u Panteon, koju je objavio Njujork Tajms, potvrdila je francuska ministarka vlade Anjes Panije-Runaše, što znači da će ona postati prva Afroamerikanka, i jedna od retkih ličnosti rođenih van Francuske, koja će počivati u čuvenoj  grobnici. 

Pedsednik Emanuel Makron doneo je ovu odluku vođen i peticijom koju je potpisalo oko 40.000 ljudi koji su podržali ovu ideju (zahtev je podnet od strane njenih potomaka još 2013, a događaj će imati i svoju dodatnu simboliku – kako je žena koja je došla iz diskriminišuće i veoma siromašne sredine uspela da preokrene svoju sudbinu i postane svetska zvezda.

O tome je u svojoj besedi povodom omaža slavnoj Džozefini govorio i pisac Loren Kupferman, koji je i pokrenuo peticiju. 

Slavna heroina, zbog sukoba sa rasističkom Amerikom, sahranjena je u Monaku 1975, a bila je simbol Francuske, kako se navodi, koja nije rasistička, i sada će biti samo jedna od pet žena koje počivaju u Panteonu. 

Freda Džozefina Mekdonald rođena je u Misuriju, odrastala je u Sent Luisu, u rasno podeljenom kraju siromašnih, a već sa 15 godina stigla je u Njujork, u sam vrtlog „Harlemske renesanse“ – intelektualne, socijalne, artističke eksplozije na Menhetnu 1920-ih, a na brodvejskim revijama “Shuffle Along”, “Adelaide Hall”, “The Chocolate Dandies” dominirala je kao zavšni plesač. 

Tako je stigla i u Pariz, a ušla je u mitologiju sa performansom “Le Folie du Jour”, u kojem je nosila kostim sastavljen od veštačkih banana. 

Njen uspeh koincidirao je sa usponom Art Dekoa na velikoj izložbi dekorativnih umetnosti 1925, a uloga u “La Revue Nègre” u teatru na Jelisejskim poljima dodatno je etablirala njenu slavu.

Skot Ficdžerald, Silvija Plat, Džejms Džojs, Gertruda Stajn…, koji su činili tadašnju američku komunu u Parizu, bili su oduševljeni “Kreolskom boginjom”, kako su je zvali. Njenu lepotu preneo je na platno Anri Matis (serija slika “Džez”), Žan Kokto joj je otvorio vrata kinematografije,   Polu Kolinu je bila je inspiracija za plakate, a Klodelu za skulpture.

Tokom Drugog svetskog rata bila je pripadnica francuskog Pokreta otpora, a u Ameriku se vratila 1951, nakon što se izborila da se u klubovima u kojima nastupa ukine rasna segregacija, što joj je donelo velike probleme sa Kju Kluks Klanom.

Tada je Džozefinu Bejker odbranila Grejs Keli, i čuvena princeza od Monaka ostala je njena najbolja prijateljica sve do smrti. 

Slavna herina koja je marširala sa Martinom Luterom Kingom, usvojila dvanaestoro dece i dobila najviše francuskih vojnih priznanja, ostala je upisana i u našim analima – tri puta je bila u Beogradu.

Prvi put još 1929, u vreme Kraljevine SHS, kada je Beograd dočekao u „rasponu od euforije i prihvatanja spektakla, do prividne naklonosti i rasističke retorike“ (kako je zapisala istoričarka umetnosti Simona Čupić u svojoj studiji „Građanski modernizam i popularna kultura“). 

A 1968. stigla je u Beograd na poziv Jovanke i Tita, i održala je koncert u pratnji

Zabavnog orkestra Radio Beograda, pod vođstvom Vojislava Bubiše Simića, koji je ušao u našu kulturnu istoriju.  Džozefina se tada ponovo srela i sa svojom prijateljicom iz Pariza Sofkom Nikolić, proslavljenom predratnom pevačicom, kraljicom Skadarlije, prvom Jugoslovenskom koja je ponela titulu najtiražnije pevačice Evrope, i bila dobitnica francuske „Zlatne potkovice“, s kojom se upoznala 1929. 

Treći put je Džozefina bila gost Brozovih 1973, kao ambasadorka Unicefa, tada je obišla i beogradski zoološki vrt, a potom su je oni gostovala i na Brionima. Izvor: Agencije i portali, Foto Muzej Jugoslavije promo 

Categories: Društvo

Leave a Reply