Javio nam se Daka Buzga i ’’obelodanio’’ kako je Leskovac pre više godina ostao bez donacije EU od četiri i dva miliona evra. Onomad kada je iz državne službe otišla u penziju, pošto se ’’razsentimentalisala’’ moja tetka ispričala mi ovo: Idemo mi za Vrnjačku Banju gde je zakazano potpisivanje ugovora o donaciji EU za razvoj lokalnih samouprava. Na zaobilaznici oko Kruševca saobraćajka ’’tik ispred nas’’. Saobraćaj stao, stojimo i mi. Zajedno sa službenikom iz lokalne samouprave prilazimo saobraćajcu koji reguliše saobraćaj kada moj saputnik, iz čista mira, upita saobraćajca: ’’Javili li ste za nesreću… (pomenuo je jednu vladinu neorganizaciju NVO)’’ A saobraćajac zbunjeno: ’’Kome da javimo’’, a ovaj ponovi isto. Saobraćajac ga zbunjeno pogleda, pa upita jesmo mi bili odmah iza kada se desila saobraćajka što ovaj potvrdi, a ovaj mu reče: ’’Parkirajte se pored puta, sad će istraga’’. Čekamo mi, završi se uvidjaj i nakon dužeg vremena prilazi nam osoba iz istrage i kaže ’’podjite sa nama’’. Podjemo mi i posle ’’peripetije’’ od sat i nešto iz Kruševca krenemo za Vrnjačku Banju gde se odavno završilo potpisivanje ugovora o donaciji. Na recepciji slučajno nadjemo čoveka iz Beograda iz organizacije zadužene za potpisivanje koji je plaćao račune. Objasnimo mu da smo zakasnili zbog toga i toga. A on vrlo ljubazno: Dobro je da ste došli, mi ćemo imati to u vidu i uskoro vam stiže obaveštenje kako da završimo i uradimo sve. Do današnjih dana niko se nije javio i pozvao na potpisivanje. Po povratku iz Vrnjačke Banje svi smo ćutali, samo je službenik poluglasno komentarisao: ’’Šta mi bi da ga pitam, šta mi bi?’’