Svojevremeno kada je leskovački ULPIN organizovao studijsko putovanje (ekskurziju) u inostranstvo, piše nam Buba Mrštanka i opisuje kako su se proveli Novica Vrućko i Saša Drndar. Kad su smestili u Minhen Vrućko i Drndar su krenuli da vide šta se dogadja i koliko je napredovala tehnologija. Lutajući gradom zapazili su kako se ljudi javljaju na mobilne telefone veličine kutije šibica. U izlozima prodavnica videli su malene kompjutere u raznim bojama, koji samo što ne kuvaju kafu…
Novica Vrućko ogorčeno gleda sve to i buni se što toga nema u Leskovac. Sine njemu ideja:
„Ajde, Sašo, da odemo u saunu da vidim kako će se javljati na telefon kad su potpuno goli.“
Odu oni u saunu, Novica se lukavo smeška, kad odjednom – zazvoni telefon. Osvrne se Novica, gleda kome zvoni telefon i ne može da veruje očima. Ovaj meštanin se “zavrne“, vadi telefon iz zadnjice i javlja se.Novica u još većem čudu. Tako i drugom zazvoni telefon, pa trećem… Novica Vrućko pobesni, ode u toalet i stavi toalet-papir u zadnjicu tako da mu viri deo papira, a zatim uđe u saunu.
Spazi ga domaćin, priđe mu i kaže:
„Bite, hern, viri vam toalet-papir iz zadnjice.“
Na to će Novica:
„E, budalo, nije to toalet-papir. Stiže mi faks!“