Gotovo da nema dilemma da su tokom prošlog veka generacije odrastale u inteligentnije ljude. Tako su deca bila inteligentniji od svojih roditelja, a na standardnim IQ testovima, u većini zemalja razvijenog sveta, prosek se stalno penjao. Inače, kako za naš portal kaže Vesna Karuović taj fenomen je dobio ime Flynnov efekat, po naučniku Jamesu Flynnu, Novozelanđaninu koji je jedan od prvih opazio ovaj trend. Svaka generacija je postizala bolje rezultate na testovima i konstantno držala rast u odnosu na prethodnu. Svake decenije prosečan koeficijent inteligencije narastao bi za oko tri boda. I taj efekat vredeo je tokom većine 20. veka. Svaka generacija je postajala sve inteligentnije, sve do sredine 90ih, kada je kolektivni koeficijent inteligencije, čini se, počeo padati širom sveta. Iako nisu izneseni konkretni dokazi o stagnaciji mladih i njihovom doslovnom zaglupljivanju, profesorica Karuović kaže da su brojni svetski stručnjaci upozorili na ovu tendenciju. Zabrinutost da se većina mladih danas fokusira na računare i videoigre umesto na čitanje i razgovore, navela je brojne naučnike da istražuju ovu oblast i skreću pažnju na tzv. „računalnu kulturu“. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) fenomen pada inteligencije pokušala je objasniti kroz naizgled jednostavno objašnjenje. Reč je o zagađenju vazduha, za šta veruju da ima uticaj na zdravlje čak 90% svetske populacije. Vođeni tragom naučnih istraživanja i činjenice da se način života današnje dece drastično promenio profesorica Vesna Karuović je uverena da su uzroci pada inteligencije u novim tehnologijama.  “Nivo inteligencije opada u zadnje vreme jer smo se više okrenuli informacionim tehnologijama. To, naravno, ima velikih prednosti, ali isto tako u tome ima i nedostataka. Djca ne čitaju, roditelji ne drže knjigu u rukama, ne razgovaraju, komunikacija je svedena na jedan mali nivo“, veli Karuović. Dodaje kako, uprkos svesti o značaju novih tehnologija, mora postojati jedan deo dana u kojem će se roditelji istinski baviti decom. Ali, nažalost, kako je uverena, samo su mobilni i laptopovi svima u rukama danas. Zbog toga su kod dece slabo razvijene komunikacijske veštine, a to ih navodi i na česte svađe i konflikte sa vršnjacima. „Dolazi do sukoba među decom, zato što nemaju strpljenja i nisu naučili da saslušaju jedni druge. Ne slušaju aktivno, a to je sve posledica porodičnih odnosa. Majka uzme mobilni telefon u ruke i ne razgovara sa detetom. I u tom trenutku zapostavlja dete. Ako ono nešto poželi reći, majka je zauzeta drugim poslom. Drugi put će se desiti da dete želi podeliti neki problem, a ona nema vremena. A onda dete treći put neće ni pokušati da razgovara sa majkom, jer će znati da ona nije tu za njega“, dodaje profesorica Karuović. Naglašava kako ne razvijamo kreativnost, a ne uočavamo ni one bitne stvari u okruženju, što dovodi do propuštanja i stvarnih vrednosti kod ljudi. Na pitanje kako vratiti prave vrednosti u društvu i vratiti trend rasta inteligencije, Vesna Karuović odgovara: „Uvesti ograničenja unutar porodice, svesti taj mobilni na određen period, uz uslov da se nešto i pročita i da se dete podstakne da kritički razmišlja, sarađuje. Roditelji često, ako dete treba da pročita lektiru, nađu je na internetu pa detetu daju da prepiše. Znači, knjiga im nije u rukama. A ona ima svoju vrednost. Moramo povećati mogućnosti korišćenja knjige i komunikacije, razgovora, kritičkog mišljenja.“ Dali ćemo i koliko u tome uspeti u vremenu koje dolazi i donosi sve veće promene i izazove, ostaje da se vidi?