Nije prošlo mnogo vremena od zauzimanja zajedničkog stava vlasti i opozicije u Republici Srpskoj da neće, kao što i ne trebaju prihvatiti akt nasilja zvan “Inckov zakon o zabrani negiranja genocida”, a već su se pojavili disonantni tonovi u tom stavu, istakao je Milan Blagojević, univerzitetski profesor i doktor pravnih nauka u tekstu pisanom za RTRS.

Istina, oni se zasad čuju prilično diskretno, ali uprkos tome ne može a da se ne primeti nešto što je veoma opasno. I ne samo što ne može, već sve to ne sme ostati neprimećeno. Na to se mora ukazati ne samo nosačima diskretnih disonantnih tonova, već i celokupnoj javnosti u Republici Srpskoj.

Sadržaj te disonancije u bitnom se svodi na ono što su nam ovih dana rekli Milan Radović potpredsednik SDS-a i njegov partijski šef Mirko Šarović, kao i Branislav Borenović i Јelena Trivić. Zajedničko svima njima je traženje da se, kako su istakli, ide u razgovore, pa i sa Kristijanom Šmitom koji se nelegalno predstavlja kao visoki predstavnik, radi postizanja navodnog kompromisa oko sadržaja Inckovog zakona. Gospođa Trivić je čak izjavila da ona navodno ima i rešenje za taj kompromis, ali ne htede da ga saopšti.

Ljudi moji, pa to što vi govorite je ili vaše neznanje ili nedobronamernost, a moguće je da se radi i o jednom i o drugom. Sa kim mislite postići kompromis i kakvog sadržaja. Red je, kad već predlažete kompromis, da kažete javnosti šta je njegov sadržaj. Vi to niste učinili, jer ne možete, a evo i zašto je to nemoguće.

Svaki tzv. kompromis na kojem neosnovano i nepromišljeno insistirate ne bi mogao izbeći da u biću tog “kompromisnog” krivičnog dela ne bude pozivanja na presude Tribunala u Hagu i Suda BiH i da se zabrani negiranje tih presuda. Shvatite da pominjanje presuda tih sudova, koje su sama suština celog ovog problema, ne možete izbeći u konstrukciji avanture zvane”kompromis” u koju tako bezglavo i neodgovorno idete ne samo vi, već želite provesti za sobom i celi jedan narod i Republiku Srpsku.

Osim toga, taj iracionalni “kompromis”, za koji vi i ne znate šta je, i šta bi bio neizbežni deo njegovog sadržaja, značio bi ne samo da time suludo zabranjujete ljudima da slobodno misle i da kao slobodnomisleća bića podvrgnu kritici presude, bez vređanja bilo koga, već biste na taj način, tim vašim nazovi “kompromisom” vi priznali i “Inckov zakon o zabrani negiranja genocida”, jer i on u svom biću sadrži zabranu negiranja presuda Tribunala u Hagu i Suda BiH.

Dakle, vi biste time na posredan način priznali da je Incko navodno imao pravo da nam nametne njegov privatni zakon, iako biste trebali znati da OHR ni prema jednom izvoru međunarodnog i unutrašnjeg prava nema ovlašćenje da nam nameće ZAKONE. Kad OHR nema to pravo, a očigledno je da nema, onda nema niti sme biti kompromisa sa njegovim nasiljem nad pravom.

Zato je jedino ispravno da se taj zakon ukine. I ništa drugo.

Sve ostalo, što uključuje i vaše nepromišljeno pozivanje na kompromis sa nečim sa čime nema niti sme biti kompromisa, je put u propast. Јer, ovo oko Inckovog zakona je naše biti ili ne biti, i u nacionalnom i u državotvornom pogledu. Ili ćemo opstati ili definitivno nestati. Ukoliko pokleknemo i odustanemo od ukidanja tog nasilja, svaka dalja priča postaće bespredmetna.

Zato nemate pravo da činite ovo što činite. Zbog toga vas ne samo kao političare, već pre svega kao ljude, pozivam da prestanete sa tim. Budite sigurni da ćete samo tako obezbediti ne samo naš opstanak kao naroda i opstanak Republike Srpske, već ćete jedino tako, tj.neulaženjem u bilo kakav kompromis sa nasiljem zvanim “Inckov zakon o zabrani negiranja genocida”, ubrati zaslužene simpatije i glasove biračkog tela. Pa u tom slučaju neka narod na narednim izborima sudi, kao što jedino on i treba da sudi, između vas i vlasti. Neka narod, a ne stranci, upravlja našim državnim i društvenim poslovima i neka narod bira između dva istrajna i karakterma stava, naše vlasti i naše opozicije, od kojih nijedna nije ustuknula pred nasiljem OHR-a niti je htela ulaziti u bilo kakve kompromise sa tim nasiljem – istakao je Milan Blagojević, univerzitetski profesor i doktor pravnih nauka.

Autor: RTRS