Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u narodu poznat kao Velika Gospojina, koji je  jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici. Praznik je uspomena na smrt Bogorodice i, prema jevanđelskom predanju, dan kada se ona uznela na nebo “i predala svoj duh u ruke Spasitelja”.   

U trenutku smrti Bogorodice, kako je zapisano, “apostoli počeše pevati u slavu Božju, a sva se soba zasja od čudne svetlosti i presveta Deva predade duh svoj u ruke Spasiteljeve ne osetivši smrtnoga bola”.                                             

“Mrtvo telo njeno preneše apostoli na rukama u Jerusalim u Getsimaniju, apostol Jovan nosio je maslinovu granu, a svetao oblak okruživaše njen odar i povorku”.                                                                                                             

Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine po želji cara Mavrikija koji je 15. avgusta (prema Julijanskom kalendaru) pobedio Persijance. Od tog datuma svi hrišćani slave taj praznik.                                               

Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru                                                                                                                       

Scena Uspenja Bogorodice obavezan je motiv u pravoslavnom freskoslikarstvu, jer je za život i smrt Bogomajke vezan smisao hrišćanske vere i molitve.SPC