Društvo

Godišnjica smrti Arčibalda Rajsa, velikog prijatelja srpskog naroda „Čujte Srbi! Čuvajte se sebe“

Na današnji dan, 8. avgusta 1929. godine, prestalo je da kuca srce, čuvenog švajcarskog kriminologa, forenzičara, humaniste i doktora Arčibalda Rajsa.
Bes zbog poraza u čuvenoj Cerskoj bici, kaznene ekspedicije austrougarskog generala Oskara Poćoreka ispoljile su nad nedužnim stanovništvom, čineći strašna zlodela o kojima se u tada uglađenoj Evropi nije znalo.

Iz tog razloga, srpska vlada poziva doktora Rodolfa Arčibalda Rajsa, kao poznatog naučnika i kriminalističkog stručnjaka iz neutralne zemlje da istraži i utvrdi kršenje međunarodnih konvencija, zločine okupatora i njegovih saradnika.

Srbija treba jednog iskrenog prijatelja

„Srbija treba jednog iskrenog prijatelja koji zna posmatrati“, bile su reči koje je Rajsu umesto dobrodošlice uputio Nikola Pašić, kada je septembra 1914. sa grupom švajcarskih lekara, dobrovoljaca, stigao u ratom zahvaćenu Srbiju.
„Otiđite na front, otvorite oči i uši i onda kažite svetu šta ste videli i čuli“, bilo je sve što mu je rekao predsednik srpske vlade.
Poslušao je reči srpskog diplomate. Pisao je. Beležio. Fotografisao zlodela koja su činili carski vojnici nad srpskim stanovništvom koje su u evropskim krugovima nazivali varvarima. Iako je znao da zbog toga neće biti omiljen u svojoj domovini, slao je u svet slike o stradanju Srba, vođen ubeđenjem da mora da govori istinu i samo istinu.
Rajsovi izveštaji i članci u listovima neutralnih zemalja i Francuske imali su odličan prijem kod čitalaca i širok odjek u javnom mnjenju, jer ih je pisao ugledni naučnik i profesor Univerziteta iz neutralne zemlje.
o je imalo presudan uticaj za probijanje informativne blokade Srbije.
Dok je sa jedne strane bio zaprepašćen nedelima okupatora, sa druge je bio iznenađen humanim odnosom koje je srpski vojnik pokazivao nad zarobljenim austrougarskim vojnicima.
„Koliko sam, tako, puta u toku rata gledao kako dovode zarobljene neprijateljske vojnike iznurene od gladi, i umesto da te ljude, koji su im spalili kuće i masakrirali žene i decu zlostavljaju, srpski vojnici bi se smilovali nad njihovom sudbinom i davali im poslednje parče hleba iz džepa“, govorio je Rajs.
Možda upravo iz tog razloga, njegova naklonost i poštovanje prema srpskom seljaku i vojniku je svakim danom bivalo sve snažnije. Kao dobrovoljac, sa srpskom vojskom proživljava golgotu povlačenja preko Albanije, da bi nakon oporavka naše vojske na Krfu, sa vojnicima Moravske divizije učestvovao i u proboju Solunskog fronta.
Srbiji privržen do kraja života
Po završetku Velikog rata odlučuje da napusti univerzitetsku karijeru i vilu u Švajcarskoj, gradeći na Topčideru kuću u moravskom stilu koju naziva vila „Dobro polje“, u znak sećanja na mesto u Makedoniji gde se odigrala jedna od presudnih bitaka na Solunskom frontu.„Sanjao sam o kakvoj maloj seljačkoj kućici nedaleko od Beograda, gde bih provodio večeri sa drugovima sa kojima sam se upoznao na Miletinoj kosi, na Rovovskoj kosi, na Mačkovom kamenu, na Čukama i drugim mestima“, naveo je u pismu upućenom čuvenom vojskovođi Živojinu Mišiću 1919. godine.
Dve godine kasnije dobija plac na Topčideru, gde od sopstvenog novca gradi vilu. „San mi se ostvario“, zapisao je.
U toj kući, koja je samo nosila naziv vila, a zapravo bila skromna prizemna kuća, 8. avgusta 1929. godine u 4.30 prestalo je da kuca srce velikog prijatelja srpskog naroda. Uzrok smrti bio je moždani udar kao posledica žučne svađe sa prvim komšijom, bivšim ministrom Milanom Kapetanovićem koji ga je, prema nekim svedočenjima, opsovao.

Dan kasnije njegovo telo je preneseno u Opštu državnu bolnicu, gde mu je, prema poslednjoj želji, srce izvađeno i odneseno je u urni na Kajmakčalan, gdje je sahranjeno zajedno sa ostalim oslobodiocima Solunskog fronta.
Na urni, koja je polomljena od strane bugarskih vojnika u Drugom svetskom ratu, pisalo je:
„Ovde u ovoj urni,
na vrhu Kajmakčalana zlatno srce spava,
prijatelj Srba iz najtežih dana,
junak Pravde, Istine i Prava,
Švajcarca Rajsa, kom` nek je slava“.
Sahranjen je sa generalskim počastima i po pravoslavnom obredu. 10. avgusta, u popodnevnim časovima, na topčiderskom groblju.

Izvor: Sputnjik

Categories: Društvo

Leave a Reply