Naše telo nastoji održati unutrašnju temperaturu na oko 37,0 stepena Celzijusa bez obzira na to nalazimo li se u snežnoj oluji ili usred toplog talasa. To je temperatura na kojoj je naš organizam navikao funkcionisati, no kako živa u termometru raste, telo se mora više truditi da se njegova unutrasnja temperatura ne poveća, piše BBC. Ako je telo pretoplo, ‘termostat’ u mozgu šalje impulse venama u koži, one se šire, a velika količina tople krvi iz unutrašnjosti dolazi u kožu i hladi se. Dodatno hlađenje kože i krvi u njoj izaziva znoj, koji klizi s kože i hladi je, a time posredno hladi i krv koja cirkulise u njoj. Tako ohlađena krv vraća se u unutrašnjost tela i hladi je. I opet, kada termostat u mozgu proceni da je temperatura dovoljno snižena, smanjuje se protok kroz kožu i prestaje znojenje. Dakle, očito je da je za dobro podnošenje promena temperature okoline vrlo važno da su krvni sudovi elastični te da se njihov promer lako i brzo prilagođava potrebama tela. Premda na prvi pogled zvuči jednostavno, spomenuti proces počinje predstavljati svojevrstan napor za telo, a što su temperature više, telo se više napreže. Otvoreni krvotok rezultira spuštanjem krvnog pritiska i tera srce da brže pumpa krv kako bi nastavila kolati tijelom. To može izazvati blage simptome poput svraba od osipa što ga izaziva vrućina te otečenost stopala. No, ako krvni pritisak dosegne preniske vrednosti, do organa ne uspeva stići dovoljno potrebne krvi, zbog čega je veći rizik od srčanog udara. Istovremeno, zbog znojenja se gube tecnost i so, a pritom se ravnoteža među njima u organizmu menja. Takvo stanje u kombinaciji sa sniženim krvnim pritiskom može izazvati toplotni udar. Simptomi su vrtoglavica, nesvestica, dezorijentisanost, mučnina, grčevi u mišićima, glavobolja, obilno znojenje i umor. Ako se osoba uspe rashladiti u roku od pola sata, toplotna iscrpljenost obično nije ozbiljna. Britanski NHS savetuje: preestite osobu na hladno mesto, postavite je u ležeći položaj i podignite joj noge pod blagim nagibom, dajte joj puno vode, rashladite joj kožu – okropite je vodom ili prebrišite sundjerom umočenom u hladnu vodu te je hladite lepezom. Dobro je na područje oko pazuha ili na područje vrata staviti vrećice s ledom. No, ako se osoba ne uspe oporaviti u roku od 30 minuta, sledi toplotni udar. Reč je o hitnome medicinskom slučaju i obavezno morate pozvati hitnu pomoć. Treba istaknuti da se ljudi koji su doživjeli toplotni udar mogu prestati znojiti premda im je i dalje prevruće, njihova telesna temperatura može premašiti 40 Celzujevih stepena i mogu izgubiti svest. Zbog starosti ili dugoročnih zdravstvenih stanja, poput srčanih bolesti, nekim je osobama teže izboriti se s naporima kojima toplotni talas izlaže organizam. Srčani bolesnici imaju krute krvne sudove. Njihove su unutrašnje površine neravne i često s aterosklerotskim plakovima. Kada je toplo, krvni sudovi u koži se prošire, više krvi odlazi u kožu, a manje krvi ostaje za unutrasnje organe te krvni pritisak pada. Kruti krvni sudovi ne mogu se stisnuti, smanjiti svoj volumen i time povećati pritisak krvi te omogućiti odgovarajuće snabdevanje srca, mozga, jetre i bubrega kiseonikom i hranjivim stvarima. Organizam osoba koje boluju od dijabetesa tipa 1 i tipa 2 brže gubi tecnost, a zbog komplikacija nastalih uslijed određenih bolesti krvnih sudova i sposobnost znojenja kod nekih ljudi ne funkcionisu kao i obično. Izuzetno je važno, kažu lekari, uspeti prepoznati da vam je pretoplo i potom preduzeti odgovarajuće korake. Reč je o nečemu što većina ljudi uzima zdravo za gotovo. No, sasvim mala deca i bebe, kao i manje pokretne osobe ugroženije su od ostalih. Zbog bolesti mozga, poput demencije neke su osobe nesvesne vrućine. Jakom su suncu izloženiji od ostalih i beskućnici, a više poteškoća s vrućinom mogu imati i osobe koje žive u stanovima na višim spratovima, osim ako nemaju klima-uređaj. Diuretici povećavaju količinu vode koju organizam izbacuje znojenjem. Brojni ih pacijenti uzimaju, uključujući i one sa srčanim problemima. Kada su temperature izuzetno visoke, diuretici povećavaju opasnost od dehidracije i neravnoteže ključnih minerala u organizmu. Lekovi za smanjenje krvnog pritiska, takozvani antihipertenzivi mogu izazvati opasan pad krvnog pritiska u situacijama kada se krvni sudovi šire da bi se izborile s vrućinom. I neki lekovi za epilepsiju i Parkinsonovu bolest mogu uticati na prestanak znojenja, otežavajući pritom organizmu nastojanje da se rashladi. Usled prevelikog gubitka tecnosti lekovi poput statina, lekova koji smanjuju visinu holesterola, mogu postići veću koncentraciju u krvi. U Engleskoj svake godine od posledica visokih temperatura umre oko 2000 osoba. Uzrok smrtnog ishoda u ovakvim situacijama najčešće su srčani i moždani udari koje obično izazove napor da se unutrasnja telesna temperatura održi stabilnom. Viša stopa smrtnosti evidentirana je pošto je živa u termometru prešla 25 ili 26 Celzijevih stupnjeva. No raniji podaci upućuju na to da visoke temperature češće izazivaju smrt pojedinaca u proleće i rano leto nego na “vrhuncu leta”. Podaci koji se odnose na ranije toplotne udare upućuju na to da se najviše smrtnih ishoda dogodi u prva 24 sata toplog talasa. Izvor-foto:Agencije i portalI