Društvo

Sećanje na logoraše bivšeg logora Ciglana

U Prijedoru je danas služen parastos i položeni venci kod spomenika u nekadašnjem ustaškom logoru u krugu bivše fabrike cigle kod Prijedora.

Predsednica Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila grada Prijedora Zdravka Karlica rekla je da mnogi ne znaju šta se ovde dešavalo i da se zato ova organizacija prošle godine odlučila da se ovo mesto počne obeležavati.
“Ja sam to slušala ovde od komšija, pošto sam u ulici pored živela, da je to baš bio logor, da je bilo mnogo dece, kažu oko 14 i po hiljada. Vidite kako je ovo otišlo u zaborav, bojim se da će i iz ovog rata otići. Dosta ljudi ne dođe jer nisu svesni šta znači obeležiti ovakvo jedno mesto”, rekla je Karlica novinarima u Prijedoru.

Ona je izrazila žaljenje što ni ove žrtve nikad nisu na neki način ispoštovane.
“I, evo, ovde, sada, koliko naše komšije pričaju o genocidu kojeg nije bilo, i hvala bogu da se to u Prijedoru nije desilo, ali isto tako ni naši ljudi ne priznaju žrtve Srba ni u ovom ratu. Šta mislite da nije bilo Prvog i Drugog svetskog rata i ovog rata, šta bi Srba živelo. Što reče jedan sveštenik, Srba je više pod zemljom nego na njoj”, dodala je Karlica.
Gradonačelnik Prijedora Dalibor Pavlović zahvalio se Organizaciji na odluci da se počne od prošle godine obeležavati ovo stratište, rekavši da je grad ove godine podržao tu komemoraciju da bi to bila tradicija u budućnosti.
“Moramo se sećati ovakvih mesta, pogotovo ovog mesta gde je kroz ovaj ustaški logor u Drugom svetkom ratu prošlo oko 14.500 Srba i ljudi koji su živeli na ovom kraju. Bukvalno rečeno, pola Prijedora i više je prošlo kroz ovaj logor i nekoliko hiljada stradalo i to su patnje koje mi građani Prijedora ne smemo i nećemo nikada zaboraviti”, poručio je Pavlović.
On je istakao da ovakva mjesta opominju da se zlo koje je bilo ne sme nikome ponoviti, a da se to može uraditi samo sećanjem i opominjanjem na to šta se dešavalo.
“Gradska uprava je opredijeljena da ovakva mesta obilazi i izrazi sećanje na žrtve koje su pale i u Drugom svetskom, a i u posljednjem, otadžbinskom ratu, i to nam mora biti praksa i ubuduće. Ne samo ovoj generaciji već svim narednim generacijama koje dođu poslije nas jer samo sećanjem možemo da spriječimo da se ovakvo zlo ponovi”, dodao je Pavlović.
Obeležavanju je prisustvovao Novak Vučkovac iz sela Gornja Bistrica koji je u ovom logoru bio tri sedmice.
“Došao sam sa našim selom i tu sam sam bio majkom, dve sestre i dva brata. Brat je pobegao, jedan onaj koji je bio stariji od mene, 1930. godište. Mi smo ostali tu do kraja logora, kada se raspustio. Ko je imao sve čeljadi, on je otišao, ko nije imao, on je ostao. Mi smo ostali i još nešto svijeta. Ja nisam video ljude koji su tučeni i ubijani, ali sam vidio dosta starijeg svijeta koji je umirao. Bilo je i puno djece, svako jutro pun koš djece, jedan iz moga sela imao je kola i volove i on je šetao tuda i kupio mrtvu djecu i gonio negde tamo”, sjeća se Novak koji je 1934. godište.
Mladen Vučkovac rođen je u kozarskoj ofanzivi i nema svojih sećanja, ali je po predanju i sećanju drugih napisao knjigu o ovom logoru pod nazivom “Prijedorski logor Ciglana 1942. godine”.
“O tome je vrlo malo pisano. Tajilo se to za vreme prethodnog poretka da se ne bi širila mržnja i da bi se čuvalo bratstvo i jedinstvo. Ja sam prikupio i evidentirao sećanja i pisao o tome kako je dolazilo do formiranja logora u NDH”, dodao je Vučkovac.
Na spomeniku je natpis: “Od ljeta 1942. do proleća 1943. na ovom mjestu je bio ustaški logor. Noću 24/25. aprila 1943. godine borci Pete kozarske brigade zauzeli su logor i oslobodili zatvorenike. Slava onima koji su prezreli smrt radi naših života. Radnici Ciglane 1985. godine”. Izvor: prijedorgrad

Categories: Društvo

Leave a Reply