Sport

Željko Obradović se nakon 30 godina vratio na klupu Partizana

Željko Obradović se nakon 30 godina vraća na klupu Partizana. Pred najtrofejnijim evropskim trenerom je ogroman izazov, ali suludo je sumnjati u njegovo umeće i sposobnost. Ono što su svi kojima je Partizan u srcu na ovaj, ili onaj način, čekali da se ozvaniči, sada je definitivno i istinito

Želimir „Željko“ Obradović vraća se na mesto uspeha, na mesto odakle je sve krenulo, na mesto koje zauzima poseban prostor u njegovom srcu.

Partizan je bio poslednja stanica u njegovoj igračkoj, a prvi korak i odskočna daska u njegovoj znatno bogatijoj trenerskoj karijeri.

U 31. godini je, dosta iznenadno završio karijeru profesionalnog igrača i prihvatio poziv tadašnje uprave crno-belih na čelu sa Nikčevićem, Kićanovićem, Čolovićem, Đurićem i Todorićem, koji su ga ubedili da se upusti u potpuno drugačiju avanturu.

Već od samog starta, nagovestio je da je drugačiji, da je poseban i jedinstven. Nagovestio da je pred njim velika karijera.

Okružen košarkaškim genijima i mentorima kakvi su bili Aleksandar Nikolić, Dragan Kićanović i dugogodišnji saigrač Milenko Savović, Željko je već u prvoj sezoni napravio nestvaran rezultat.

Sa 20 pobeda iz 22 utakmice, Partizan se plasirao u plej-of JUBA lige, koju je osvojio počistivši Zvezdu u tri utakmice u finalu. Bosna je bila sa nadigrana sa 35 poena u finalu Kupa, da bi se sezona zaokružila na najbolji mogući način.

Partizan je napravio najveći uspeh srpske klupske košarke, osvojivši titulu šampiona Evrope.

Na fajnal-foru u Istanbulu, crno-beli su nadigrali prvo današnju Olimpiju, a tadašnji Filips Milano, da bi potom trojkom Aleksandra Đorđevića u poslednjoj sekundi pao i moćni Huventud iz Badalone.

Godinu dana kasnije, Željko napušta svoj voljeni Partizan, kreće upravo u pravcu Badalone i Huventuda i otpočinje jednu nezaboravnu misiju u međunarodnoj košarci.

Huventud, Beneton, Real, potom Panatinaikos i do nedavno Fenerbahče, klubovi su u kojima je ostavio podjednak trag, stekao status legende i sa kojima je osvajao sve što se dalo osvojiti.

Ne treba trošiti previše reči ili kucati previše slova o tome šta je i ko je Željko Obradović u evropskoj košarci. 

Često ga je pratio nadimak „Gospodar prstenova“. Osvojio je 9 trofeja šampiona Evrope, 3 puta bio Evroligin trener godine, 2 puta u izboru Fibe, 11 trofeja u Grčkoj ligi, 7 u tamošnjem kupu, 4 titule šampiona Turske, 3 puta najbolji u turskom kupu, osvajač trofeja Italijanskog superkupa, prvenstva i Kupa Jugoslavije, kao i titula na raznoraznim prijateljskim turnirima.

Ipak, mnogi smatraju da nisu trofeji ono što odlikuje njegov uspeh, već rad sa igračima i broj vanserijskih koje je lansirao na sam vrh, potom konekcija sa navijačima širom Evrope i sveta, koji na njega gledaju kao na božanstvo.

Najtrofejniji evropski trener i definitivno jedan od najboljih košarkaških stručnjaka svih vremena je nakon rastanka sa Fenerbahčeom imao mnogo opcija. 

Odlučio je da odmori, da skupi snage, energije i volje, za verovatno najteži, ali najdraži potez u ovom trenutku.

Umesto odlaska u NBA, ili preuzimanja nekog od giganta Evrolige, pa čak i povratka u Fener, Željko se odlučio za Partizan, onda kada mu je potrebniji više nego ikad.

Takav potez samo je potvrdio status ikone i legende Partizana koji uživa Željko Obradović.

Categories: Sport

Leave a Reply