Društvo

IN MEMORIAM: SINIŠA PETROVIĆ SINKO (20. 9. 1937. – 8. 6. 2021.)

Istaknuti privrednik, javni i društveni radnik Siniša Petrović Sinko, čije je ime vezano za uspon Leskovca u periodu sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, preminuo je u utorak, 8. juna, i biće sahranjen na leskovačkom Svetoilijskom groblju u nedelju, 13. juna u 12 časova.
Petrović je rođen u Bogojevcu u učiteljskoj porodici. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Leskovcu, a krajem 1960. i Ekonomski fakultet u Beogradu. Svoje prvo zaposlenje našao je u leskovačkoj Privrednoj komori, ali se odmah po okončanju redovnog vojnog roka pridružio ekipi stručnjaka u Farmaceutsko-hemijskoj industriji „ZDRAVLjE“, preduzeću koje će ostati njegova doživotna ljubav.
Radnu karijeru u „ZDRAVLjU“ Petrović je započeo na mestu rukovodioca investicione izgradnje, ali, veoma brzo dobija zadatak za formiranje sektora spoljne trgovine, u kome priprema kadrove za ovu vrstu poslova, zahvaljujući čemu se „ZDRAVLjE“ vrlo brzo svrstava u red malog broja preduzeća sa ovlašćenjem da samostalno obavlja poslove uvoza i izvoza.
Prema potrebama „ZDRAVLjA“, početkom sedamdesetih godina preuzima poziciju direktora proizvodnje lekova, i u to vreme, u saradnji sa Božidarom Đorđevićem Kukarom, ondašnjim generalnim direktorom, sačinjava projekciju dugoročnog razvoja „ZDRAVLjA“, koja će biti decenijama kasnije okosnica pravog privrednog buma vezanog za ime ovog preduzeća.
Raspolažći znanjem i stečenim iskustvom u delatnosti proizvodnje i prometa lekova, imenovanjem na poziciju generalnog drektora sredinom sedamdesetih godina preuzima rukovođenje Farmaceutsko-hemijskom industrijom „ZDRAVLjE“.
Petrović nastavlja da gradi industrijski kompleks koji će postati sinonim za uspeh u regionu južne Srbije, i respektabilan činilac unutar celine farmaceutske industrije SFR Jugoslavije.
Iako ne uvek sa ličnim odobravanjem, prihvata sugestije saveznih i republičkih organa o ravnomernom teritorijalnom razvoju, pa pod njegovim rukovodstvom počinje gradnja novih proizvodnih celina, fabrika, teritorijalno izdvojenih, ali u potpunosti povezanih sa imenom matične FHI „ZDRAVLjE“. Tako u Krupnju, kod Loznice, niče jedinstvena fabrika kontaktnih sočiva po licenci proizvođača iz Japana, kod Lebana je sagrađena fabrika tuba i doza, kod Medveđe fabrika plastičnih špriceva za jednokratnu upotrebu, u Bosilegradu fabrika za preradu voća, povrća i šumskih plodova… Na ovaj način Petrović odgovara zahtevima države da obezbedi zaposlenost ljudi iz nerazvijenih krajeva zemlje.
Pre svih ovih poduhvata, Siniša Petrović sa američkom kompanijom Bakster-Travenol, na prostoru fabrike u Leskovcu, ugovara jedinstveni poduhvat, gradnju fabrike medicinske opreme, filtara za hemo-dijalizu i hirurških rukavica, po modelu zajedničkog ulaganja, koji je, do tog trenutka, nezabeležen u industriji Jugoslavije.
Rezultat ovih delatnosti je višestruk: rast FHI „ZDRAVLjE“ je evidentan po svim parametrima ekonomije, broj zaposlenih raste mnogo brže od zabeleženih proseka, pa se ekzaktno može reći: od oko 600 zaposlenih na početku mandata na pozivciji generalnog direktora, do oko 2.100 na kraju radnog veka Petrovića u „ZDRAVLjU“. Uz napomenu da je i kadrovska struktura zaposlenih bila daleko iznad proseka u SFRJ. Nju je činilo oko 400 visokoškolaca, više od 1000 tehničara, pretežno hemijske struke, nekoliko stotina kvalifikovanih radnika…
Nesporno je da je za izvozne rezultate „ZDRAVLjA“ bio delom zaslužan i Siniša Petrović, njegov generalni direktor. Društvo, oličeno u SFRJ, imalo je obavezu da nagradi ljude zaslužne za uspehe u privredi i industriji, pa je Petrović, ukazom predsednika SFRJ, nagrađen Ordenom rada sa zlatnim vencem, najevćim društvenim priznanjem koje je pojedinac mogao da dobije u miru.
Siniša Petrović je, kao privrednik, nagrađen i Zlatnom plaketom Privredne komore SFR Jugoslavije, Medaljom grada Leskovca, ali je, kao građanin i javni radnik prisutan u brojnim oblastima ljudskih delatnosti, od kulture do sporta, dobitnik i nosilac još velikog broja društvenih priznanja i nagrada.
Njegovo društveno angažovanje datira iz srednjoškolskih i studentskih dana učešćem na radnim akcijama ili kao predsednika studentskih udruženja, što se nastavilo i angažovanjem u ondašnjim samoupravnim i sindikalnim organima. Takav se odnos prema zajednici nastavio i sticanjem prakse, zbog čega je često biran u upravne odbore velikih banaka, a čitav taj opus njegove delatnosti krunisan je i izborom za delegata (poslanika) u Skupštini SFR Jugoslavije.
Krajem osamdesetih, Siniša Petrović odlazi u Sovjetski Savez na poslove predstavnika Privredne komore Jugoslavije, a nekoliko godina kasnije u Moskvi postaje direktor filijale „Jugoeksporta“, nekadašnjeg jugoslovenskog spoljnotrgovinskog giganta.
Nakon isteka radnog veka, Siniša Petrović se vraća u Leskovac, grad u kome je proveo svoje najlepše dane i koga je bezrezervno voleo.

Categories: Društvo

Leave a Reply