Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik posvećen Svetom Georgiju, u narodu poznat kao Đurđevdan.

Prema narodnim običajima, Đurđevdan je praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke, dobre useve i u narodu se smatra za granicu između zime i leta.

Srbi slave Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Sutra je i Nova godina, po starom slovenskom kalendaru, koji je naša crkva koristila do 19. veka i po kome počinje 7525. godina.

Praznik Svetog Georgija, obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i jedna je od najčešćih slava pravoslavnih Srba. Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.

Đurđevdan je praznik koji se najviše odnosi na narodne običaje, od kojih je glavni pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci, kićenje vrata, prozora i kapija, zarad berićeta u svakom pogledu. Običaj je da se zorom odlazi u prirodu na “đurđevdanski uranak“.

Đurđev danak je bio i hajdučki sastanak, za vreme Otomanske okupacije, kada su se hajduci odmetali i pod okriljem ozelenelih šuma spremali bune protiv Turaka, sve do jeseni – Đurđev danak hajdučki sastanak, Mitrov danak hajdučki rastanak!

Spavalice, ovo je loša vest za vas! Na Đurđevdan treba poraniti i ne valja spavati preko dana! Ako to uradite rizikujete da vas glava boli preko cele godine. Ipak, narod je i za ovo smislio lek. Ako vam se već desi da sutra zadremate, onda na Markovdan treba „spavati na istom mestu“.