Obnova saborne crkve Svete Trojice u Mostaru počela je krajem 2010. godine, trenutno se privodi kraju prva faza, što podrazumeva grube građevinske radove, a uskoro bi trebala krenuti druga i treća faza obnove, odnosno uređenje unutrašnjosti i partera.

“Pre početka obnove izvršene su ozbiljne pripreme, od 2004. do 2006. godine izvršeno je raščišćavanje ruševina, zatim smo 2008. godine imali veliku donatorsku veče, izradu projektne dokumentacije i s radovima smo krenuli 2010. godine. Nadam se da uskoro krećemo u drugu i treću fazu obnove, a to je veoma ozbiljan projekat i u ovoj krizi je neizvesno i nezahvalno govoriti o tome. Apliciraćemo prema državama, vladama, pojedincima i nadamo se da će se obnova Saborne crkve nastavljati svojim tokom”, kazao je u razgovoru za Fenu paroh mostarski Radivoje Krulj.

Istakao je kako sama crkva i njena obnova za srpsku zajednicu u Mostaru znači život.

“To nije samo identitetsko pitanje našeg opstanka u Mostaru i našeg života, za pravoslavne vernike ova crkva je kultno mesto, mesto sabranja i molitve, zato i nosi ime Saborna crkva. Ona je i katedralni hram Eparhije zahumsko-hercegovačke, ali ono što nas posebno raduje je što je ona, takođe, spomenik kulture i simbol ovog grada”, naglasio je Krulj.

Kazao je, takođe, kako se svi građani Mostara, bez obzira na opredjeljenje, versku, nacionalnu i ideološku pripadnost raduju obnovi ove crkve.

“Mnogo ljudi htelo je i učestvovati u obnovi, a tako su nam se, među ostalima, javili i jedan katolik, jedan musliman i jedan pravoslavac, koji su međusobno dobri prijatelji, i svaki od njih finansirao je izradu po jednog sata na zvoniku crkve. Mi smo uradili jednu malu izmenu u kojoj smo znamenke, odnosno brojeve na satovima stavili jedne rimskim, jedne arapskim i jedne slovenskim, s ciljem da ovaj zvonik, ali i cela crkva u svakom smislu budu simbol obnove Mostara”, rekao je paroh mostarski.

U obnovi crkve, dodaje, najviše su pomogle vlade Republike Srpske i Republike Srbije.

“Oni su finansirali preko 80 posto obnove i najviše su pomogli da bismo došli u ovu fazu. Simbolično su učestvovali Grad Mostar, Vlada Hercegovačko-neretvanskog kantona i Vlada Federacije BiH i nadamo se da će u budućnosti učestvovati i značajnije od tog simboličnog”, kazao je Krulj.

Glavni nadzorni inženjer na obnovi Pravoslavne crkve Svete trojice u Mostaru Dragan Brnjoš kazao je kako je rad na objektu izuzetno zahtevan.

“Sama činjenica da danas radimo kao što se radilo i pre 150 godina ide tome u prilog. S obnovom se krenulo pre 10 godina, što vremenski deluje dugo, ali jedan od glavnih razloga tome je mogućnost finansiranja, po kojoj je išla i dinamika građenja. Drugi razlog je taj što se objekat radi shodno odgovarajućoj dozvoli koju smo dobili od Zavoda za zaštitu spomenika Bosne i Hercegovine, odnosno da se objekt radi u stanju u kome je bio pre svih događaja”,naveo je Brnjoš.

Dodao je kako je u toku izrada glavnog projekta enterijera crkve.

“Paralelno uz to se radi i projekat okolnog uređenja i u toku je prikupljanje odgovarajuće saglasnosti i dozvola od nadležnog ministarstva. Enterijer crkve biće isti kao što je bio pre nego je crkva srušena, ali naravno biće tu nekih sitnih korekcija. Bilo je nekoliko izvođača radova od početka obnove, ali zadnji je firma Eko Invest iz Trebinja”, kazao je Brnjoš.

Inače, Saborna crkva Svete Trojice u Mostaru bila je jedna od najvećih crkava na Balkanu do kraja 19. veka. Sagrađena je 1873. godine i predstavljala je jedan od simbola grada na Neretvi, a do temelja je porušena tokom ratnih zbivanja 1992. godine.(Fena)