Društvo

DRUGI PIŠU: Srpski junak Đurađ i albanski konjak „Skenderbeg“

Prilikom boravka u gradu Kroja koji je udaljen 30 km od Tirane, bilo je to 2006. bio sam u Crkvi Sv. Nikola gde se nalazi kripta srpskog junaka Đurađa Kastriota u narodu poznatijeg kao Skenderbeg.

Pitao sam se tada zašto su podignute monumentalne skulpture konjanika Skenderbega najpre u Tirani, potom u Prištini i Skoplju a nikada u prestonim gradovima u Srbiji ili Crnoj Gori?

Ovog Srbina, od oca Jovana i majke Vojislave koji je imao braću Stanišu, Reposa, Kostadina i sestre Maru, Jelenu, Angelinu i Vlajku, Albanci su prisvojili a mi Srbi smo se odrekli. Zašto? Ovo pitanje surovo podseća da su pred nama po svemu sudeći nova odricanja.

Albanci sada pokušavaju da srpske manastire preimenuju u kosovske i traže da nepriznata od UN tzv. republika Kosovo bude primljena u Unesko što je samo korak od stavljanja pod svoju upravu u Prištini ili možda pod planiranu kosovsku crkvu kakvu su odvajanjem od SPC u Crnoj Gori i Makedoniji osnovali kreatori novog svetskog poretka.

To im sigurno ne bi uspelo da među našim ljudima nemamo one kojima se pruzila prilika da im u tome pomažu. Rade Mihaljčić , napisao je knjigu pretenciozno nazvanu „Udžbenik istorije za 6. razred osnovne škole“ koju je u Beogradu štampao Zavod za izdavanje udžbenika 2009.godine. On navodi: „…Albanci vode poreklo od starosedelaca na Balkanskom poluostrvu, najverovatnije Ilira, romanizovanih u manjoj meri. Sa njima su se mešali stari Grci, Sloveni i drugi narodi…“

Na drugom mestu Mihaljčić tvrdi čak kako su Albanci, daleko pre nego što su ih Austrijanci i Nemci u to ubedili postojali kao narod:“…Međutim, starosedeoci koji su živeli zajedno i čija su naselja grupisana u veće skupine nisu slovenizirani. Običaje, jezik, i druga narodna obeležja sačuvali su Albanci. Deo doseljenih Slovena primio je jezik i običaje Albanaca i stopio se sa njima…“ Mihaljčić nije napisao da od Berlinskog kongresa 1878. moramo da se odričemo sopstvene istorije pa i od Đurađa Kastriota koji je imao 18 godina kada je odveden u Tursku gde je dobio novo ime Iskander-beg a narod ga kasnije prekrstio u Skenderbega. Punih 20 godina je ratovao za Turke pa je jednog trenutka postavši visoko rangiran oficir iskoristio priliku i sa 300 najboljih ratnika napustio tursku vojsku i vratio se u rodni kraj, odrekao se islamske i vratio u pravoslavnu veru.

Borio se protiv Turaka preko dve decenije. Kroju su Turci osvojili tek posle njegove smrti 1468. Kao što je Skadar nekada bio srpski prestoni grad, na to podseća i epska pesma „Zidanje Skadra na Bojani“, po nekima koji su istraživali Homera i Odisejeva putovanja tu je bila pre toga Troja ali to nije potvrđeno kao i mnogo toga u zvaničnoj arheologiji i svetskoj istoriji pa Albancima u XIX veku nije bilo teško u traganju za svojom istorijom da prisvoje Đurađa od oca Jovana i majke Vojislave i proglase ga za svog vojskovođu Đerđa Kastriotija prisvojivši pri tome Đurađov grb i zastavu sa dvoglavim orlom za nacionalno obeležje države Albanije koja je u to vreme po prvi put osnovana.

Sredinom XX veka, u stručnoj javnosti Amerike pojavio se pojam forbidden archeology (zabranjena arheologija) koji je označavao sva ona istraživanja potvrđena novim naučnim metodama čiji se rezultati nisu uklapali u tadašnje zvanične stavove nauke. SANU sada ima 184 akademika, prosečna starost je 72. godine, mesečni dodatak uz ostala primanja je 85.402 dinara, da li je to razlog za njihovu uzdržanost u odbrani sopstvene istorije ili je u pitanju konzervativna priroda ljudskog uma ili geostrateška i politička potreba velikih sila ???

O tome autoru ovog teksta Živoradu Jankoviću u emisiji „Bodlje i žaoke“ govori dr Đorđe Janković jedan od retkih stručnjaka za srednjovekovnu arheologiju kod nas. Utemeljivač je ranovizantijske, ranoslovenske i ranohrišćanske arheologije u Srbiji. Doktorirao je sa temom Stanovništvo Balkana u VI i početkom XII stoleća. Bio je rukovodilac mnogih arheoloških istraživanja. Autor je velikog broja naučnih radova i publikacija Izvor: In4S

Categories: Društvo

Leave a Reply