Litvanski zvaničnici jednoglasno su glasali za rezoluciju kojom se bivša beloruska predsednička kandidatkinja Svetlana Tihanovskaja, koja je pobegla u Litvu nakon spornih izbora, prepoznaje kao izabrana čelnica svoje zemlje.

U rezoluciji pod naslovom “O nelegitimnoj uniji koju je Rusija nametnula Belorusiji”, usvojenoj u četvrtak, litvanski parlament bacio je težinu iza službenog drugog kandidata za predsedničke izbore, smatrajući nju i Koordinacijsko veće beloruske opozicije “jedinim legitimnim predstavnicima beloruskog naroda”.

Rezolucija govori o Tihanovskoj kao o “izabranom vođi” zemlje, dok beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka nazivaju “nelegitimnim vođom”.

Dokument posebno govori o odnosima između Minska i Moskve, preventivno označavajući sve buduće integracijske sporazume između tih dveju suseda “ništavnima” i “de facto aneksijom” sve dok god ih Lukašenko bude potpisivao.

Zastupnici su takođe predložili nametanje sankcija ruskim dužnosnicima i Lukašenku ako pokušaju potpisati takve sporazume, za koje su zastupnici tvrdili da su “kreirani radi ograničavanja suvereniteta zemlje nezakonitim sredstvima donesenim protiv volje beloruskog naroda”.

Potez dolazi usled špekulacija u zapadnim medijima o tome da bi predstojeći sastanak Lukašenka i ruskog predsednika Vladimira Putina mogao otvoriti put ujedinjenju dveju zemalja. Kremlj je ranije ove nedelje odbacio te tvrdnje. Putinov predstavnik za štampu Dmitrij Peskov nazvao je glasinu “apsolutnom glupošću”, rekavši da se tokom poseta neće dogoditi “spajanje” niti “akvizicije”.

Iako je EU odbila prihvatiti rezultat beloruskih izbora kao legitiman, istih izbora za koje je opozicija tvrdila da su namešteni u korist dugogodišnjeg predsednika, Litva je prva zemlja koja je službeno priznala Tihanovsku kao “izabranu čelnicu”, što je odmah potaknulo uporedjenje s odlukom SAD-a o priznavanju venecuelskog čelnika protesta, Juana Guaida za privremenog predsednika zemlje, što su SAD učinile 2019.

Korak Washingtona ubrzo su podržali američki saveznici u tom okruženju. S vremenom se više od 50 država pridružilo SAD-u i priznalo Guaida kao “v.d. predsednika Venezuele”. No, prkos nedvosmislenoj potpori SAD-a i njihovih saveznika u Latinskoj Americi, Guaido je izgubio velik deo svog početnog zamaha od neuspelog vojnog puča, koji se dogodio prošle godine.

Međutim, nije jasno hoće li potez Litve potadstaknuti lanac sličnih događaja. Do sada, čini se da Evropska unija, iako preti sankcijama visokim beloruskim predstavnicima, ostavlja Lukašenku otvorena vrata za ostanak na položaju.

Nemačke novine Die Welt izvestile su prošli nedelje da su se Berlin, kao i Pariz i Rim, usprotivili uvrštavanju Lukašenka na crnu listu te da su se ujedinili u vezi s odbacivanjem predloga baltičkih država i Varšave za sankcioniranje beloruskog čelnika.

Masovni protesti koji su preplavili Belorusiju nakon predsedničkih izbora prošlog meseca i dalje vladaju u zemlji. U intervjuu za ruske medije od utorka, pokazalo se da je Lukašenko nagovestio kako bi mogao napustiti dužnost, no tek nakon što se izvrše promene ustava, istovremeno odbacujući mogućnost napuštanja svoje pozicije pod pritiskom s ulica N.N.logicno.