Društvo

DRUGI PIŠU: Tako su stvarali Bundes republic Kosovas – Monstruozno ubistvo srpske dece u Goraždevcu već 17 godina bez kazne – Smeh prekinula rafalna paljba

Danas se navršava 17 godina od napada na srpsku decu u Goraždevcu, kada su nepoznate osobe iz automatskog oružja pucale na grupu od oko 50 mladih dok su se kupala na Bistrici.

Istraga, koja nije davala nikakve rezultate, zatvorena je šturim saopštenjem 2010. godine, a do danas počinioci nisu otkriveni niti ubice i napadači na srpsku decu kažnjeni.

U vreme navodnog mira i u prisustvu više hiljada naoružanih vojnika KFOR i brojnih međunarodnih policajaca, albanski ekstremisti su rafalom iz automatskog oružja 13. avgusta, 2003. godine otvorili vatru na grupu dece srpske nacionalnosti, koja su se kupala na Bistrici.

Oni su tada ubili Panteliju Dakića (12) i  Ivana Jovovića (19) i teško ranili Marka Bogićevića (12), Draganu Srbljak (13), Bogdana Bukumirića (14) i Đorđa Ugrenovića (20).

Ubistvo dece osudili su svi međunarodni zvaničnici, a povodom ovog terorističkog akta održana je i sednica Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Roditelje dece stradale u ovom zločinu su „posle dugogodišnjeg mučenja po sudovima i preuzimanja slučaja od Unmika, pozvali nadležni iz Euleksa“  krajem decembra 2010. kada im je rečeno da “Euleks ne može da vodi istragu jer nema dovoljno argumenata”.

Istraga nije dala rezultate, pa je zatvorena

Za ovaj monstruozni zločin niko nije odgovarao iako su pripadnici civilne misije Ujedinjenih nacija obećali da će „prevrnuti svaki kamen da pronađu ubice nevine dece“.

Rezultat te istrage bilo je saopštenje da je „nepoznat broj ljudi iz žbunja otvorio vatru iz kalašnjikova“ i tu je zaustavljena. Saslušano je 75 svedoka i pretreseno 100 lokacija, ali je Euleks je 25. decembra, 2010. godine obustavio istragu.

Kako je ranije saopšteno iz Misije vladavine prava EU, tužilac se odlučio na taj korak, jer policijska istraga nije dovela ni do kakvih rezultata ili mogućih osumnjičenih, kao i to da „bilo koja zvanično obustavljena istraga u svakom trenutku može biti ponovo otvorena ukoliko se tužiocu na raspolaganje stave nove informacije koje bi potencijalno mogle da istragu pokrenu napred“.

Za zločin još niko nije odgovarao, a Euleks je usled nedostatka dokaza zatvorio istragu, koju je po dolasku na Kosovo preuzeo od UNMIK-a. Kosovska policija saslušala je u vezi sa ovim slučajem 75 lica, među kojima su bila i ranjena deca. Pretresla je 100 kuća.

Roditelji ubijenih dečaka: Sve se zna, unapred smišljeno

Miloš Jovović, otac ubijenog Ivana, rekao je Srni da čak i obični policajac, pripadnik kosovske policije, koji reguliše saobraćaj na putu, zna identitet naručioca i počinioca ubistva njegovog sina i malog Pantelije Dakića.

– Sve se zna, ali se zna da iz straha od osvete ili zarad nekog većeg cilja odgovorni ne smeju da pred lice pravde izvedu odgovorne“, kaže Jovović i dodaje da „ni crna zemlja neće imati spokoja dok odgovorne zločince ne stigne zaslužena kazna – poručio je u ranijoj izjavi.

I Milosav Dakić, otac ubijenog dečaka Pantelije, smatra je da istina o zločinu, počinjenom u Goraždevcu ne može biti skrivena, kao ni istina da Albanci do sada nisu odgovarali ni za jedno od više od 1.300 ubistava Srba na Kosmetu.

– Moćnicima, bilo kosovskim, albanskim, međunarodnim ne odgovara da na svetlost dana izađe istina. Ipak, kad-tad moraće ljudska savest da proradi, moraće da svest nadvlada moć i snagu zločinaca i njihovih pomagača oličenih u međunarodnim zvaničnicima – rekao je Dakić ranije i dodao tada da je lično UNMIK policiji, a potom i Euleksu u više navrata dostavljao dokaze na osnovu kojih je lako utvrditi identitet počinilaca i stratega unapred osmišljenog zločina u Goraždevcu.

Svedočenje jednog od tada ranjenih dečaka: Rafalnu paljbu čujem i danas

Đorđe Ugrenović, u vreme napada mladić od 20 godina, ispričao je posle prošlogodišnjeg pomena za „Telegraf“ šta se desilo tog 13. avgusta na Bistrici.

Dobro se seća scene koja ga i danas budi iz sna i obliva znojem, rekao je tada.

– Otišao sam na reku sa najboljim drugom, Ivanom Jovovićem, koji je tog kobnog dana nastradao pored mene. Kupali smo se i izašli da se sunčamo, stajali smo jedan pored drugog, tu su bili još neki drugovi i drugarice. Pričali smo, smejali se i onda se začula rafalna paljba iz automatskog oružja. Nju i danas čujem – ispričao je Ugrenović.

Odjednom, šestoro mladih palo je kao pokošeno. Iako su još bili, kako kaže naš sagovornik, deca, shvatali su da se nalaze u velikoj opasnosti.

Meštani Goraždevca čuli su strašnu paljbu, pa su odmah pohitali da vidi o čemu se radi, ni ne sluteći da će tamo zateći krvoproliće.

– Gledao sam samo da pomognem drugaru, jer jedino njega sam video, bili smo rame uz rame. Pokušao sam da mu ne dam da se uspava, zvao sam ga, vukao ga za ruku, rekao sam mu da se drži još malo. Dolazi nam pomoć. Ivan nije mogao da dođe do vazduha, gušio se, jecao, a onda više nije davao znake života. Umro mi je na rukama – rekao je on i dodao da je i sam tada bio ranjen tako da je mislio da će ostati bez ruke, jer se držala samo na koži, pa je morao da je drži da ne bi otpala.

Tači 2016. godine položio cveće na spomenik, majka ubijenog dečaka mu vratila venac

Hašim Tači je 2016. godine po prvi put položio cveće na spomenik ubijenim dečacima, obećavši da će raditi na tome da se svaki zločin rasvetli i kazni, ali i da se utvrdi sudbina nestalih.

Majka ubijenog Ivana Jovovića, ubrzo je uzela venac i odnela ga u policijsku stanicu, kako bi ga vratila Tačiju.

– Dodao nam je so na ranu, pogodilo me je više nego onog 13. avgusta kad smo izlazili na groblje, nego je došao da položi cveće za 13 godina. Što nije došao da kaže da pronađu ubice, to bi mu bilo bolje kao predsedniku – rekla je ona tada. Agencije i portali, pink.rs, RTRTS, ATV,In4S…

Categories: Društvo

Leave a Reply