Čelnici 27 država članica Evropske unije i šest zemalja zapadnog Balkana održaće danas video konferenciju, na kojoj će, kako se očekuje, još jednom, najverovatnije potvrditi evropsku perspektivu zemalja jugoistočne Europe.

Video konferencija se održava umesto fizičkog sastanka na vrhu, koji je bio predviđen 6. i 7. maja u Zagrebu, ali je pandemija koronavirusa promijenila te planove. Virtualni sastanak, kako se očekuje, počeće u 16,30 i trajati do 19.30 sati.

Sastankom će predsedavati predsednik Evropskog veća Charles Michel. Nakon sastanka, predviđena je zajednička konferencija za novinare Charlesa Michela, predsednice Komisije Ursule von der Leyen i hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, koji predstavlja predsedništvo Veća EU-a, javile su Agencije i portali.Osim Michela i von der Leyen, evropske institucije će predstavljati visoki predstavnik za spoljnu i bezbedonosnu politiku Josep Borrell, predsednik Evropskog parlamenta David Sassoli, predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke, Evropske investicione banke i Veća za regionalnu saradnju.

Uz čelnike 27 država članica EU-a, učešće na sastanku potvrdili su albanski premijer Edi Rama, predsedavajući Predsjedništva BiH Šefik Džaferović, kosovski predsednik Hashim Thaci, crnogorski predsednik Milo Đukanović, makedonski premijer Oliver Spasovski i srpski predsednik Aleksandar Vučić.

Na virtualnom sastanku, učesnici će prihvatiti Zagrebačku deklaraciju, u kojoj će još jednom biti potvrđena evropska perspektiva zemalja zapadnog Balkana.

“Evropska unija još jednom potvrđuje nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi zapadnog Balkana. Zapadnobalkanski partneri su ponovili svoju privrženost evropskoj perspektivi kao svom čvrstom strateškom izboru”, kaže se u nacrtu Zagrebačke deklaracije u koju su Agencije i portali imali uvid.

Virtualni sastanak na vrhu održava se 20 godina nakon zagrebačkog samita 2000. godine, kada je održan prvi sastanak čelnika EU-a izvan teritorija EU-a. Tri godine nakon Zagreba, u Solunu je 2003. godine ponovo odražan samit EU-zapadni Balkan, a potom je usledila 15. godišnja pauza, sve do 2018. godine, kada je u Sofiji ponovo održan takav sastanak kojeg su neki EU zvaničnici ali i u svetu nazvali samit za “zapadni alban“?

Od zemalja obuhvaćenih Procesom stabilizacije i pridružavanja, to jest država nastalih raspadom Jugoslavije bez Slovenije, plus Albanija, a kojima je u Solunu obećana evropska perspektiva, jedino je Hrvatska uspela postati članica EU.

Trenutno pregovore o pristupanju Uniji vode Srbija i Crna Gora, pre nešto više od mesec dana Veće EU-a je odlučilo otvoriti pregovore s Albanijom i Severnom Makedonijom, ali još uviek nemaju datum kada će se održati prva konferencija o pristupanju.

Bosna i Hercegovina je 2016. godine podnela zahtev za članstvo, a Evropska komisija je o tom zahtjevu objavila mišljenje s dugim popisom zadataka, koje država mora obaviti da bi dobila status kandidata za članstvo. Kosovo je u najgoroj situaciji, osim što ga ne priznaje pet zemalja članica, kosovski građani jedini u regionu moraju imati vize za ulazak u EU.

Prvobitno je bilo planirano da Komisija na Zagrebačkom samitu predstavi ekonomski i investicioni plan za region, kojim će se nastojati pokrenuti dugoročni oporavak, podstaći ekonomski rast i podupreti reforme potrebne za dalji napredak na putu prema EU-u. To je sada odloženo zbog pandemije koronavirusa.(Fena)NovaSloboda