Pola godine pošto je prvosvešteniku Zahariji projavio da će u dubokoj starosti dobiti sina koji će biti Gospodnji Preteča (Sveti Jovan Krstitelj), Arhanđel Gavrilo javio se Prečistoj Devici Mariji u Nazaretu, pozdravivši je rečima: “Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama!”  Začuđenoj i uplašenoj Devici Mariji Arhanđel objašnjava neobičan pozdrav: “Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš i rodićeš sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki i nazvaće se Sin Višnjega i daće mu Gospod Bog presto Davida, oca Niegovog. I carevaće nad domom Jakovljevim navek i carstvu Njegovom neće biti kraja”.

Na Marijino pitanje kako će to biti kada ona ne zna za muža, Arhanđel Gavrilo odgovara: “Duh Sveti doći će na tebe i sila Višnjega oseniće te. Zato i ono što će se roditi biće sveto i nazvaće se Sin Božiji”. Blagovesti spadaju u red Bogorodičnih praznika, u crkvenom kalendaru je označen crvenim slovom i nepokretan je.

Običaji i narodna verovanja

Naši stari su govorili da se na Blagovesti završava zima. Običaj je da se na Blagovesti ustaje u ponoć ili veoma rano da bi se u samo svitanje začula pesma devojaka. Na taj dan čiste se kuća, dvorište, štale, a svo đubre se obavezno iznosi iz kuće i spaljuje. Na taj dan okupljalo se i staro i mlado oko velike seoske vatre koja se zalagala obično na brdu i to grančicama koje su uoči Blagovesti sakupljale mlade devojke. U vezi sa paljenjem ove vatre postoji lep običaj. Reč je o bukari, običaju kada mladi momci preskaču tu vatru. Verovalo se da ukoliko uspeju, zmija ih neće ujesti. Štaviše, narod veruje da se na ovaj dan iz zimskog sna bude zmije koje izlaze iz svojih skrovišta. Reč zmija nije se izgovarala na dan Blagovesti baš zbog toga.

Uoči Blagovesti

Deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: “Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!” Verovalo se i da se na ovaj dan žene ne češljaju. Ne valja na taj dan praviti nove opanke.

Dobro je umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene koje žele porod, one odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici. Od Blagovesti počinje setva jarih žita i tada se iznosi seme na sunce.

Voćari smatraju Blagovijesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu. Predanje kaže da ni ptice na Blagovijesti ne prave svoja gnijezda. Najinteresantnije verovanje vezano za Blagovesti je svakako ono koje kaže da gde se noću uoči Blagovesti pojavi vatra ili manji požar da se na tim mestima nalazi zakopano blago.

Na Blagovijesti pa sve do Velikog Petka dobro je započeti neki veći posao (izgradnja, početak biznisa, učenje), kao i donošenje većih i važnijih životnih odluka koje bitno menjaju život.