Nekategorizovano

TU OKO NAS: Šta mislimo o migrantima, a šta oni o nama?!

NVO i Centar za nenasilnu akciju, mir i toleranciju, kako javljaju Agencije i portali uradili su istraživanje duž migrantske rute i centara u Preševu, Bujanovcu i Vranju  i došli do saznanja da su želja većine migranata (91,3%) da se trajno nastane u nekoj od zemalja EU (najviše preferiraju Nemačku), a svega 3.4% bi ostalo u Srbiji. Ova sociopsihološka analiza uzajamne percepcije“  koju su uradili Vesna Jovanović Savić, Miljana Krivokapić, Danko Ivić i Neda Jovanov Porter pojašnjava šta mi mislimo o migrantima a šta migrant misle o nama?! Po rečima autora imajući u vidu brojne izazove koje je migrantska kriza proizvela kako u celoj Evropi, tako i u Srbiji autori kažu da su sproveli istraživanje u kojem su ispitali uzajamne odnose i percepciju između migranata i domicilnog stanovništva. Istraživanje je sprovedeno na uzorku migranata i domicilnog stanovništva preko upitnika i fokus grupa. Upitnikom je ispitano 543 pripadnika domicilnog stanovništva sa juga Srbije (Preševo, Bujanovac, Vranje, Vladičin Han) Pored njih ispitano je i  252 migranta koji su smešteni u prihvatnim centrima u Preševu, Bujanovcu i Vranju. Većina ispitaniih migranata u istraživanju je bila poreklom iz: Irana, Sirije, Iraka, Avganistana i Pakistana. U proseku su u tranzitu nešto više od dve godine, a većina je u Srbiji do godinu dana. Kao glavne i najvažnije uzroke migracija, migranti  navode konflikte i ratove u zemljama iz kojih dolaze (56,5%), te loše ekonomske uslove za život (32%). Želja većine migranata (91,3%) je da se trajno nastani u nekoj evropskoj zemlji (najviše preferiraju Nemačku), a svega 3.4% bi ostalo u Srbiju.  Oko 73% ispitanih migranata je kao veliki problem tokom migracija navelo: neizvesnu budućnost, maltretiranja od policije, fizički napora tokom tranzita, odvojenost od porodice, loše uslove smeštaja, glad, zdravstvene probleme. Većina je potvrdila tokom tranzita izloženost verbalnom nasilju (68,3%), 32,6% fizičkom. Oko 53%-62% ispitanika migranata potvrđuje prisustvo nervoze, tuge i depresivnosti. Anketari navode da je ispitivanjem utvrđeni da su migrantima najvažniji preferirani životni stilovi koji podrazumjevaju zadovoljenost osnovnih uslova za normalan život kao što su posao i sopstvena kuća,  te ostvarenost nekih bazičnih prava (kao što je npr. religija). Migranti slabo poznaju Srbiju, svega 9,5% je znalo neke osnovne podatke o državi. Srbija im se sviđa kao država, pogotovo prirodni resursi. Po rečima Vesne Jovanović, Savić većina migranata ima retke kontakte sa domaćim stanovništvom. Migranti su domaće stanovništvo najčešće opisali sa sljedećim karakteristikama: dobri, ljubazni, milostivi, humani, pomažu, velikodušni, empatični, mirni i gostoljubivi. Ima, doduše vrlo retkih, slučajeva koji drugačije kažu. Valja, medjutim, reći, da su kontakti domicilnih sa migrantima uglavnom na nivou slučajnog susreta, a ne zajedničkog provođenja vremena. “Domicilni ispitanici migrantima najčešće pripisuju sledeće atribute: prljavi, agresivni, uporni, neuredni, nekulturni, snalažljivi, izdržljivi, napaćeni, siromašni, strah, hrabrost itd. Oko 13%-20% ispitanika ispoljava pozitivne stavove prema migrantima i dozvolili bi im da borave u našem društvu; 36%-48% ispitanika ima strah da bi migranti mogli da ugroze Srbiju u političkom, kulturološkom i ekonomskom smislu. Ovim istraživanjem je utvrđeno da je interakcija između migranata i domicilnog stanovništva uglavnom zasnovana na površnim i retkim susretima, pa je samim tim i njihova uzajamna percepcija prožeta brojnim stereotipima, pogotovo od strane domicilnog stanovništva, kaže se, izmedju ostalog u ispitivanju.Izvor-foto: Agencije i portali,BuT

Categories: Nekategorizovano

Оставите одговор