Naučnici su poslednjih godina nakon dugotrajnog ispitivanja i praćenja daće se mnogo toga u geografiji i izgledu planete zemlje izmeniti. Poslednja dogadjanja u Veneciji na to najozbiljnije upozoravaju. Tako, izveštaj UN-a o stopi zagađenja Zemljine atmosfere navodi da 2017. godine čovečanstvo ne samo što je povećalo nivo ugljendioksida na najviše u istoriji nego je to činilo brže nego ikad.

Uz takve trendove i lobiranje naftnih, plinskih i kompanija koje zarađuju na ugljendioksidu, pri čemu ulažu milijarde evra i dolara u promovisanje daljeg korišcenja fosilnih goriva, svet je sve dalje od toga da se u ovom stoleću spasi od globalnog zagrevanja goreg od stepena, koliko su nacije sveta dogovorile Pariskim klimatskim sporazumom. Kamoli da se zaustavi na 1,5 stepeni, što je predloženo kao posebno ambiciozan cilj.

Kako sada stvari stoje i prema čak i optimističnim predviđanjima, svet će do 2100. ovakvim tempom biti topliji za tri stepena. Tekst objavljen o ovoj temi u “Proceedings of the National Academy of Sciences of the U.S.A.” navodi da će po takvim scenarijima nivo mora sirom sveta do kraja stoleća porasti za između 4,3 i 9,9 metara u odnosu na proseke prie nego drastičnih promjena sirom Zemlje zbog klimatskih promena.

Samo pet godina otkako se u službenim predviđanjima čak i rast mora od 1,5 metara smatrao ekstremnim prognozama, odjednom ispada da su i umerena predviđanja nekoliko puta gora od toga. Što se Jadrana tiče, u slučaju rasta mora od devet metara, što je u skladu s izvještajem PNAS-a, vredi istaći i velike posledice po Bosnu i Hercegovinu.

U slučaju već i četiri metra, Čapljina dobija svoju rivijeru. No, more se tu ne zaustavlja i potopljena biva i Čapljina. Jadransko more zapravo prodire do pola puta do Mostara, a u izveštaju se navodi da je poljoprivreda odavno nemoguća. Izvor-foto: Agencija i portali (krupljani)BuT