Međunarodni dan pismenosti, obeležava se širom sveta 8. septembra, sa  ciljem da se međunarodna zajednica podseti na status pismenosti i obrazovanja odraslih na globalnom niovu, odnosno da se upozori na problem nepismenosti, koji još postoji u većem delu sveta. Brojne akcije biblioteka širom Srbije, imaju cilj da podstaknu ljude da čitaju zanimljive sadržaje u  knjigama koje imaju eduaktivni, ali i relaksirajući značaj za svaku osobu. Pitali smo više uglednih intelektualaca, profesora, lekara, inženjera IT stručnjak, ali više desetina školaraca da li I šta čitaju. Na osnovu ono što smo čuli da se zaključiti da trend čitanja više nije aktuelan kao pre desetak godina. Sve je manje zainteresovanih, naročito mladih ljudi. Đaci osnovnih škola čitaju samo kada moraju, uglavnom lektiru, a srednjoškolci, veoma retko. Mlađa populacija, koja prkosi razvoju tehnike i kompjutera i koja ipak redovno dolazi u biblioteku, najviše čita savremene srpske pisce za decu, poput Vesne Aleksić, Jasminke Petrović i Uroša Petrovića. Haruki Murakami, jedan od najpoznatijih savremenih japanskih i svetskih pisaca, autor  je čije se knjige najviše traže na pozajmnom odeljenju, pored klasika, za kojima ne prolazi interesovanje kada je čitanje u pitanju. Koliko je važno čitanje, i koliki problem predstavljaju računari, pametni telefoni, tableti islično, govore i poražavajući podaci koji pokazuju negativan uticaj na vokabular mladih i na njihovo poznavanje književnosti, istorije i kulture naše zemlje. Podaci govore da u Srbiji ima oko 850.000 stanovnika, bez dana škole ili sa nekoliko razreda osnovne škole. Potpuno nepismenih u Srbiji ima više od 165.000 , a sa visokim obrazovanjem je nešto više od 650.000 stanovnika . Kompjuterski je nepismeno više od 50 odsto stanovništva Srbije. Ideja o obeležavanju Međunarodnog  dana  pismenosti nastala je u septembru 1965. godine u Teheranu, na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja na temu iskorenjivanja nepismenosti, a kao dan obeležavanja izabran je 8. septembar.