Društvo

NAŠ UGAO: Zaboravite ih: Pet namirnica koje su toliko preradjene da bi ih smesta trebali baciti

Studija objavljena u časopisu BMJ Open otkrila je da neverovatnih 60 posto kalorija u dnevnoj ishrani prosečnog Amerikanca dolazi od “ultra-obrađenih” namirnica ( a verovatno ni Srbija ne zaostaje puno). Kada se kaže da je namirnica “ultraobradjena” to znači da sadrži aditive – poput hidrogeniranih ulja, umetnih aroma i emulgatora, a svi su skriveni pod E brojevima.

Istraživači su takodje otkrili da ove ultra-procesuirane namirnice sadrže ogroman postotak dodanog šećera što povećava rizik od dijabetesa tipa 2 i bolesti srca. U intervjuu za HealthDay News, glavna autorka studije Euridice Martinez Steele objasnila je kako iz hrane izbaciti ultrapreradjene namirnice:

“Postoji jedan vrlo jednostavna način da ne unosiš namirnice opterećene dodanim šećerom, a to je da naučiš dobro razlikovati pravu ili celovitu hranu od preradjene. A taj put počinje tako da čitaš etikete i shvatiš da nije toliko teško kuvati i povremeno napraviti zdrave poslastice.”

Čips – postoje bolji i lošiji čipsevi. Lošiji su oni koji imaju i najviše ukusa jer sadrže umetne arome, boje i konzervanse. Osim na deklaraciji to se uglavnom može videti i po samoj boji čipsa koja je neprirodna, uglavnom naginje prema narandžastoj. Bolja zamena za kupovni čips je onaj napravljen kući ili na kojem piše da je organski jer takvi obično sadrže više vlakana, manje soli i nezdravih masnoća.

Keks, kolači i torte zamotani u plastiku – izgledaju sveže mesecima, a prepuni su šećera i konzervansa (otuda i njihova dugovečnost). Pravljenje sopstvenih poslastica puno je bolja opcija jer osim istinske svežine, manje šećera ili zdravih zasladjivača i izostanka konzervansa za njihovu pripremu možeš koristiti i zdravije verzije brašna poput pirovog, kokosovog.

Dijetna pića – osim činjenice da takva pića imaju nultu nutritivnu vrijednost, ona sadrže veštačke zasladjivače poput aspartama, saharina i sukraloze te je povezana s glavoboljama, depresijom i povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2.

Smrznuta pizza – većina testa za pizzu koje se kupe gotova sadrže aditive, zato je najbolje napraviti svoje testo. Postoji puno recepata i za testa za pizzu od integralnog ili bezglutenskog brašna kao i za proteinske podloge.

Slatkiši – većina ih pored šećera sadrži visoko fruktozni sirup i veštačke arome. Ali srećom, običnu čokoladu možeš zameniti za onu sa 70 posto kakaa. Takva čokolada je dobar izvor magnezija i antioksidanata, koji mogu pomoći u smanjenju krvnog pritiska i holesterola.

Categories: Društvo

Оставите одговор