Nema sumnje da je svima poznat onaj osećaj kad pada kiša pa se samo žele zavući pod ćebe i spavati. Pesnički opisano, moglo bi se reći da kiša svira laganu rapsodiju (uspavanku) koja umiruje vaš um i opušta telo.            Iako nekim ljudima kišno vreme može delovati depresivno, osobe koje pate od depresije i anksioznosti svedoče kako im odgovara kišovito vreme jer tada ne dolaze do tačke kada doživljavaju napad depresije i anksioznosti. Isto je i s osobama koje su impulsivne i nervozne. Takve osobe često spominju kako vole kišu, a razlog je taj što ih kiša smiruje i opušta. Ako malo bolje razmislite, to zaista i jeste logično. Sunčano i lepo vreme ljude tera na akciju, na šetnju ili trčanje u prirodi, vežbanje na otvorenom i sve druge vrste aktivnosti. Sdruge strane, kiša ima predvidljiv uzorak pa zvuk kiše dovodi do toga da ga naš mozak percipira kao smirujuću i bezazlenu buku. Upravo zbog toga postoji toliko video i zvučnih zapisa za opuštanje i meditaciju koji sadrže zvuk kiše. Dok pada kiša ljudi nemaju želju izlaziti, ali zato u zatvorenom prostoru rade ono što najviše vole. Zvuk kiše umiruje pa je uz njega lakše čitati knjigu, učiti ili se opustiti u toploj kupki. Osim toga, i sam miris kiše većina ljudi povezuje s pozitivnim razmišljanjima i sećanjima iz prošlosti. Taj intenzivan i suptilan miris koji vazduhu daje odredjen ton vraća vas u vreme kada ste bili na toplom i sigurnom. Naučnici navode da je uz hormonske promene važan i zvuk kiše. Kada je zvuk tih ili umereno jak i ujednačen poput padanja kiše, mozak ga tumači kao umirujući signal. Osim toga, ovaj umirujući šum “pokriće” neke manje prijatne zvuke koji bi nas uznemirili i rasanili, na primer buku automobila ili dovikivanje ljudi koji prolaze ulicom. Zato se sa zvukom sedeće kiše pokušajte što više opustiti, zaboravite na depresivno vreme i uživajte.