A onomad, piše nam Mile “Crcorka“, u Vladički Han, zove majka Dobrila, inače plavuša, svoju ćerku Vesnu, takodje, plavušu da „malo porazgovaraju”:
– Ćerko, da si lepa, jesi, da si zgodna jesi, ali brate, gotovo da nemaš mozak (pameti). Škola slabo, posao slabo, muškarci te vozaju ko kako hoće.. – i tu majka Dobrila od nervozu kucka u sto – bolje da sam drvo rodila, eeeeeeej…
– Mama, mama, neko čuka (kuca) na vrata!
– Neka, ćerko, sedi da dovršimo razgovor, ja ći otvorim… – odgovori majka