Na platou kod železničkog mosta na početku Grdeličke klisure juče je obeležena 19. godišnjica zločinačkog raketiranja medjunarodnog putničkog voza 12. Aprila 1999. Godine koje su izveli NATO bombarderi.                            Medjunarodni putnički voz 393 pogodjen je projektilima dok je prelazio preko mosta na Južnoj Moravi u Grdeličkoj klisuri. Iz NATO bombardera su ispaljena četiri projektila. Dva su pogodila voz, a dva sup ala na drumski most u blizini.

Od prvog projektila, ispaljenog u 11, 39 časova, lokomotiva i prvi vagon su se odvojili od ostatka kompozicije. Drugi projektil je potpuno spržio treći vagon, dok je četvrti ostao zalepljen na šine. Broj tačno nastradalih nikada nije utvrdjen, medjutim, do sada su pronadjena tela ili delovi tela 15 putnika. Pretpostavlja se da je u trenutku napada u vozu bilo više od 50 putnika, ali tačan broj stradalih, medju kojima je bilo i dece nikada nije utvrdjen. Biljana Ljubenković je svoju dvadesetdvogodišnju ćerku Ivanu videla poslednji put tog dana koja je sa svojim verenikom, trudna, krenula u jedno selo pored Vranja da upozna njegovu podoricu. Ivana ćerko zašto te ubiše, zašto ubiše tvoje još nerodjeno čedo. Plakal je Biljana dok se prisutnima dizala kosa na glavi.  Njen lelek za izgubljenim ćerkomom ledio je krv u žilama prisutnih, a odjekivala su okolna bruda od njenog plača. Goran Mikić i Boban Kostić Bili su u lokomotivi železničke kompozicije koja je spržena raketama i samo pukom srećom su preživeli. I danas, posle kako kažu mnogo godina, sećaju se svakog detalja tragičnog događaja na drugi dan Vaskrsa tog proleća u Srbiji pod bombama. Bio je rat, nije se mnogo vodilo računa o broju putnika, najvažnije je bilo da se svi bezbedno prevezu do krajnjeg odredišta. Zato se ni dan-danas ne zna koliko je ljudi bilo u vozu – pričaju Goran i Boban. Kada smo bili na mostu preko Južne Morave prva raketa je pogodila drugi vagon našeg voza i lokomotiva je bukvalno poskočila i odvojila se od ostatka kompozicije i nastavila kretanje. Usledila je druga eksplozija i druga raketa pogodila je drumski most na reci na magistralnom putu koji takođe prolazi kroz klisuru i koji prolazi iznad pruge. Odmah potom naredna avio-raketa pogodila je treći vagon naše kompozicije, a četvrta ponovo most na auto-putu… Kada su avioni odleteli mi smo sa lokomotivom i prvim vagonom bili oko 80 metara napred van mosta – priča drhtavim glasom Boban Kostić. Boban je toga dana bio mašinovođa, Goran pomoćnik: U vozu u Grdeličkoj klisuri, kaže Goran Mikić, kondukter je tvrdio da je bilo više od 50 putnika: Bio sam povređen i geler veličine nokta me je pogodio u butinu. I danas je tu, na istom mestu. Ali, kada sam prevezen do bolnice u Leskovcu, zbrinuo me je, da ne verujete, lekar specijalista – ginekolog. Čovek se tu našao i u hirurškoj sali, kada sam dopremljen u bolnicu zašio mi je rane, priseća se Goran Mikić. Govoreći na komemoraciji dr Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca je rekao da je napad na putnički voz koji je prelazio preko železničkog mosta kod Grdelice jedna od najtragičnijih slika NATO agresije na našu zemlju.

–Danas ponizno stojimo pred nedužnim žrtvama, ali ponosno pred svetskim silama koje su se tada udružile protiv nas. Podržavamo napore državnog vrha da od Srbije napravimo jaku i stabilnu zemlju. Zemlju kojoj se više nikada neće dogoditi ovakvo stradanje. Želimo da idemo putem napretka i razvoja, putem mira i stabilnosti jer to dugujemo svim nevino stradalim žrtvama NATO agresije, rekao je dr Cvetanović                                                                               Na jučerašnjoj komemoraciji na kojoj su više govornika ponovili da nedužne žrtve opominju i zaboravi ako možeš stradanje putnika u vozu, vence i cveće su položile porodice žrtava, predstavnici Vojske i železnica Srbije, predstavnici ‘’Srbija voza’’ i ‘’Srbaija kargo’’, gradonačelnik Leskovca dr Goran Cvetanović, predstavnici Jablaničkog upravnog okruga, političkih stranaka i udruženja i drugi.