Društvo

Danas su Cveti

Pravoslavna crkva danas, nedelju dana pre Uskrsa, tačnije šeste nedelje Časnog posta, slavi Cveti, sećanje na svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim.

Kako beleži jevanđelje, njegovi učenici su mu doveli magaricu na kojoj je ušao u grad, čime je ispunjeno staro proročanstvo: „Evo, car krotki ide i jaše na magarici“.

Ovaj dolazak u sveti grad pozdravio je narod prostirući svoje ogrtače na put, noseći palmove grančice i govoreći: „Blagosloven onaj koji ide u ime Gospodnje“.

Veoma mali broj srpskih porodica slavi Cveti kao krsnu slavu. Ponegde se slavi kao zavetina. U srpskoj istoriji, na ovaj dan, narod se uvek okupljao u radosti, ali bez veselja. Iako je post, dopušteno je, kao što je bilo i na Blagovesti, da se sutra jede riba.

U nekim krajevima Srbije uoči ovoga praznika žene odlaze na livade da naberu cveće koje stave u vodu da prenoći, a ujutru se ukućani umivaju ovom vodom. Stavlja se i vrbova grančica „za brz napredak“, ponegde dren „za zdravlje“, a devojke i ljubičice, ako ih ima.

U Takovu je na Cveti 1815. godine knez Miloš Obrenović pozvao Srbe na ustanak protiv Turaka rečima: „Evo mene, a evo vama rata sa Turcima“.

Od danas za sve pravoslavne vernike koji Uskrs slave po Julijanskom kalendaru počinje Velika ili Strasna nedelja, u kojoj se obeležava uspomena na izdaju, hapšenje i stradanje Gospoda Isusa Hrista. Tokom Strasne sedmice, u našim hramovima se vrše posebna bogosluženja, i poželjno je da vernici u njima redovno učestvuju.

Najvažniji praznici nedelje pred Vaskrs su Veliki četvrtak i Veliki petak. Na Veliki četvrtak se služi liturgija svetog Vasilija Velikog, a tog dana je Gospod ustanovio veliku TAJNU pričešća. Na Veliki petak, na dan uspomene na Hristovo raspeće, popodne se u crkvama iznosi plaštanica, koju vernici celivaju sve do Vaskrsa.

Tokom Strasne nedelje crkva zapoveda NAJSTROŽIJI POST, bez ribe i ulja. Na sam Veliki petak, poželjno je ništa ne jesti.SPC

Categories: Društvo

Оставите одговор