Ilustracija

Isključivo zbog burnog reagovanja i insistiranja više hiljade posetilaca našeg portala uredništvo  se odlučilo da se oglasi posle burne rasprave na početku 19. sednice gradske skupštine na kojoj se polemika vodila oko pogrešnog citiranja odbornika Nebojše Cakića od strane novinara portala“ Jugmedija“ koji je u izveštaju napisao da je Cakiću prećeno smrću i saopštenja skupštine grada u kome se pozivaju mediji da objektivno informišu sa sednica gradskog parlamenta. Tako će poslepodnevni deo rasprave biti upamćen po do sada (ne)vidjenom i nezabeleženom presedanu.                                                                                                                                                      Nema sumnje, sigurno je sve to podsetilo one koji duže pamte na ‘’ona stara vremena’’ kada su radnici za neuspeh, posrnuće i veliki gubitak preduzeća optužili portira Djoku “Bulutara“ uz izgovor: ‘’Najveći krivac za propadanje preduzeća je portir Djoka, on je taj koji dozvoljava i pušta direktora da dolazi na posao?!’’. Tako su ispali krivci svi oni koji su juče čuli, videli i pročitali šta su stvarno rekli odbornici Cakić i Zdravković i šta je objavio portal, jer: Ko ih je terao ili prisiljavao da slušaju, gledaju i čitaju to što je rečeno u uvodnom delu 19. sednice gradske skupštine. I onda: muvanje, muljanje, bljuvanje… omalovažavanje, ponižavanje visokog doma u kojeg gradjani ili bolje rečeno narod gleda kao u Boga.Nije prvi put da se po već ‘’vidjenom klišeu’’ na jedan bezočan i krajnje bezobrazan i beskurpulozan način negiraju. obezverdjuju, skrnave i omalovažavju izuzetni i mukotrpno postignuti rezultati i radne pobede Leskovca u mnogim oblastima na domaćem i medjunarodnom polju. Dugačak je spisak svih tih šokova…                                                                                                                              Nema sumnje, očigledno je da je ova sednica pokazala u kolikoj su krizi leskovački mediji i da poslenici javne reči izgleda ne mogu da shvate svoju ulogu u političkom životu grada i postaju svesno ili nesvesno jedni od glavnih aktera. To je posledica surovog propadanja leskovačkog novinarstva već decenijama koje je završeno izlaskom države iz medija i bavljenje informisanjem Nevladinih organizacija i Edukacionih centara za razvoj, mir i toleranciju, pa se kraj sunovrata medija na žalost još uvek i ne nazire.