Ljudi i događaji

LESKOVAC: Paljenjnu badnjaka i lomljenju česnice prisustvovao veliki broj vernika

U prisustvu ogromog broja gradjana i vernika, u leskovačkoj sabornoj crkvi Svete Trojice i Svetog Simeona Mirotočivog u naselju Dubočica povodom Badnjeg dana nakon službe sveštenstva leskovačke eparhije upaljen je badnjak, a potom lomljena česnica. Troipogodišnja Iva Jovanović iz Leskovcu pronašla je zlatnik u česnici deljeneispred leskovačkog Kulturnog centra.      

Obraćajući se okupljenim vernicima sveštenici su poručili da je badnjak naloženi time smo ispunjeno ono što smo nasledili od naših predaka, dodajući da je badnjak drvo koje daje veliku svetlost i predstavlja simbol onog što slavimo. U svom obraćanju jedan od prisutnih paroha je rekao da je Isus doneo ljubav i uselio se u naše duše i srca i u sve domove, kako u Srbiji, tako i u domove širom sveta.-Neka svetlost badnjaka obasja život, put naš, a to je put Hristov“, poručio je paroh, poželevši da plamen zapaljenog badnjaka obajsa Srbiju „ukrašenu najlepšim ukrasima“, za koju su se borili naši preci.

On je poželeo da plamen i toplota uđe u srca i sve ono što je dopro, plemenito i omogući da volimo jedni druge.Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan, uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića – praznika kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista. Božić, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika.Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima „Hristos se rodi“, a otpozdravljaju sa „Vaistinu se rodi“.Badnji dan je poslednji dan posta, dan kada se obavezno priprema posna večera, a prati ga i druga simbolika kod Srba, seča badnjaka, unošenje slame, bacanje oraha, pijukanje dece koju predvodi domaćica i obilaženje u krug prostorije u kojoj se postavlja posne večere. Smatra se da je Badnji dan povezan sa pokojnicima, pa se veruje da su te večeri zajedno živi i njihovi pokojnici, odnosno preci. Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a Badnjakom, odnosno božićnim drvetom se u kuću unosi sreća, zdravlje i napredak. Uz drvo, daruje se i žito da bi naredna godina bila plodna. Božić po julijanskom kalendaru, pored srpske, slave i ruska, jermenska crkva, Sveta gora i jedan deo koptske crkve.

Categories: Ljudi i događaji

Оставите одговор