Srbija kao i zemlje pobednice širom sveta obeležavaju Dan primirja u Prvom svetskom ratu, kada je na današnji dan (11. novembra u 11 časova 1918. godine) u železničkom vagonu u gradu Kompijenju Nemačka potpisala kapitulaciju i time napravila istup u konačno potpisivanje mirovnog sporazuma u Versaju, na Vidovdan iduće godine. Ovaj dan obeležava se u Srbiji neradno od 2012. godine, prema odredbama Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji. Jedini način obeležavanja ovog istorijskog dana bio je od 2005. godine na prvom času u školama svakog 11. novembra.

Kao simbol Dana primirja u Prvom svetskom ratu nosi se Natalijina ramonda, endemska vrsta koja obitava na prostoru centralnog Balkana. Takođe iznad cveta nalazi se traka albanske spomenice u znak sećanja na povlačenje srpske vojske preko Albanije i velike srpske gubitke i muke. Natalijin cvet je pronašao doktor Sava Petrović u okolini Niša 1884. godine i proučavajući ga zajedno sa Josipom Pančićem nadenuo mu ime po kraljici Nataliji.

Dan primirja se obeležava u Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Belgiji, Novom Zelandu. Pod imenom Dan sećanja se obeležava u zemljama Komonvelta, a pod imenom Dan veterana u SAD. U čast pobede Britanci i građani država Komonvelta ističu značke u obliku cveta bulke, i zovu ovaj dan i Dan makova, kao cveta koji je prvi nikao u Flandriji. U Rusiji, gde se ističe georgijevska lenta, narandžasto-crna traka preuzeta sa Ordena svetog Đorđa, koja se u Rusiji nosi povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu.