Društvo

LESKOVAC: Trgovina ljudima- Moderno ropstvo

Povodom 18. oktobra, Evropskog dana borbe protiv trafiking u Leskovcu je organizovana veoma posećena tribina na kojoj je bilo reči na koji način mladi postaju žrtve trgovine ljudima, kako i ko ih vrbuje i kakva je njihova najčešća kasnija sudbina. U gradskoj skupštini učenicima završnih razreda leskovačkih srednjih škola, govorili su stručnjaci iz Lokalnog koordinacionog tima i Republičkog Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

Na moderno ropstvo, kako najčešće drugačije nazivaju trgovinu ljudima, nije imuna ni Srbija, kao država koja se nalazi na raskrsnici puteva izmedju juga i severa, istoka i zapada.Iako se u načinu vrbovanja, kanalima i transportu, trafiking prilagodio modernom dobu, ciljevi ovog nelegalnog i vrlo unosnog “biznisa“ ostali su isti, kao i sudbina najvećeg broja onih koji završe kao roblje.U prošlom i početkom ovog veka, posebno su se iskristalisale dve grane trafikinga: seksualna i radna eksploatacija, a najčešće žrtve su mladi ljudi.

Sve češći oblik iskorišćavanja ljudi jeste radna eksploatacija,a svedoci smo da je, posebno proteklih godina, veliki deo srpskih gradjevinaca u Rusiji, doživeo pravi pakao, jer su, pod izgovorom da će raditi i dobro zaraditi, ustvari najpravljeni modernim robovima, bez zarade, osnovnih uslova za život, mogućnosti komunikacije ili povratka kući, često izgladnjivani. Sanja Savić, Stručnjak centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima upozorava na činjenicu da trafikanti zaradjuju ogromne sume novca i da su, zbog toga, spremni na sve:

-Trgovina ljudima predstavlja jednu od tri najprofitabilnije kriminalne radnje. Tu su još i trgovina narkoticima i oružjem.Presudna godina za borbu protiv ove delatnosti, za Srbiju je 2oo3., kada je, novim Zakonom, trgovina ljudima, označena kao krivično delo. Tada je formirana Služba za koordinaciju i zaštitu žrtava, koja je 2012. prerasla u Centar. I dok je  institucija kadrovski i programski jačala, njen drugi deo, Prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, u Srbiji ni do danas nije zaživelo. Grad Leskovac je, poslednjih godina, izdvojio značajna sredstva za zaštitu najranjivih kategorija društva, pre svega, kroz aktivnosti Centra za socijalni rad i Kancelarije za mlade, rekla je pomoćnica gradonačelnika, Mina Cvetanović:

-Najveća investicija je rekonstrukcija i opremanje Sigurne kuće, koja je video-nadzorom, povezana sa Policijskom upravom. S druge strane, Kancelarija za mlade je organizovala niz tribina, kako bi mlade upoznala sa opasnošću od trgovine ljudima. Tribine poput današnje su neophodne, ako želimo da sačuvamo sebe i članove svoje porodice od moderne pošasti.

Postoje brojni načini vrbovanja, a najčešće se koriste lažna obećanja o besplatnim putovanjima u inostranstvo, lažni oglasi za dobro plaćen posao, prinudni brakovi, kao i lover- boystrategija, kada lažni dečko, najčešće putem društvenih mreža, poziva devojku da zajedno započnu novi život u inostranstvu.

Categories: Društvo

Оставите одговор