Danas se širom sveta obeležava Međunarodni praznik rada – 1. maj. Ovaj praznik je ustanovljen u znak sećanja na 1. maj 1886. godine, kada je više desetina hiljada radnika u Čikagu izašlo na ulice zahtevajući bolje uslove rada i osmočasovno radno vreme.

Čikago je bio centar pokreta. Radnici su tamo mesecima agitovali za osmočasovno radno vreme i uoči 1. maja njih 50.000 je već bilo u štrajku. Novih 30.000 pridružilo im se sledećeg dana; to je dovelo veći deo čikaške proizvodnje do zastoja. Organizatori protesta su zahteve prethodno uputili poslodavcima i vlastima tražeći da ih ispune do tog datuma.

Kao odgovor, usledila je represija, a u sukobima sa policijom bilo je žrtava i ranjenih na obe strane. Ishod je bio da su sedmorica sindikalnih aktivista osudjeni na smrt.

Protesti su nastavljeni i narednih meseci, da bi posle brojnih nereda na Prvom kongresu 2. Internacionale održanom 1889. odlučeno da Prvi maj bude zajednički praznik svih zemalja na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost.

Na ovaj dan mnogi po tradiciji idu na izlete, takozvani “prvomajski uranak”, a radnički sindikati organizuju protestna okupljanja.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost obeležiće Međunarodni praznik rada okupljanjem na Trgu Nikole Pašića u Beogradu.

Protest počinje u podne, a posle toga će se okupljeni uputiti ispred Vlade Srbije, gde planiraju da iznesu svoje zahteve.

Sindikati traže veće plate, potpisivanje kolektivnih ugovora, povećanje minimalnih zarada i izmenu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Sindikati, takođe, zahtevaju i da se penzioneri ne kažnjavaju trajnim umanjenjima penzija, već da im se isplati zarađeno i omogući dostojanstven odlazak u penziju.