Патријарх српски Иринеј, обратио се српском народу  Ускршњом посланицом:

Српска Православна Црква својој духовној деци о ВАСКРСУ 2017. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Христос васкрсе из мртвих,
смрћу смрт поразивши
и онима који су у гробовима
живот даровавши
(тропар Пасхе).

Драга браћо и сестре,

Васкрс је највећи хришћански празник, празник вере, живота и сваког благослова Божјег. Сва наша вера је у Васкрсу и Васкрс у вери. Отуда свети апостол Павле, учитељ народа, кога слободно можемо назвати и највећим проповедником Васкрсења, Христовог и нашег, јасно каже: „Ако Христос не устаде, узалуд вера ваша“, а одмах потом додаје: „Али је Христос устао из мртвих, те постаде Првенац оних који су умрли“ (I Кор. 15, 17-20). Вера у Васкрсење Христово суштина је апостолске проповеди и учења, темељ Цркве, њеног богослужења и богословља.

У Светом Писму, како Старог тако и Новог Завета, Васкрсење је централна тема. О њему се говори у два међусобно повезана смисла: као свеопштем васкрсењу мртвих на крају људске историје (Ис. 26, 19) и Васкрсењу Христовом, предсказаном од старозаветних пророка (Пс. 15, 10), а утврђеном кроз проповед светих апостола (Дап. 2, 23-24).

Стари Завет нам на много места, својим језиком и прасликама, говори о васкрсењу. О њему сведочи пророк Давид у својим Псалмима (Пс. 15, 9; 16, 15). Многострадални Јов вапије Богу вером у васкрсење: „Знам да је жив мој Искупитељ и да ћу опет у овом телу видети Бога“ (Јов. 19, 25-27). Пророк Јона је праобраз тридневног Васкрсења Христовог (Мт. 12, 40). Најпознатија визија васкрсења мртвих у Старом Завету дата је у Књизи пророка Језекиља: он, надахнут Духом Божјим, види како оживљавају сухе кости и како се свака облачи у своје људско тело (Јез. 37, 1-10). То виђење је испуњавало срца свих верујућих Јудеја Старог Завета и било је неодвојиво од вере у долазак Месије и у Његово Васкрсење (Ис. 53, 10). Нови Завет је, са друге стране, сав у тајни Крста и Васкрсења Христовог. То нам потврђују свети јеванђелисти потресним описом последњих догађаја из Христовог живота који су се збили у Јерусалиму: Његовог извођења на суд пред Пилата, Његовог Распећа, Његове смрти на крсту, али и Његовога славнога Васкрсења (Мт. 27-28; Лк. 23-24). Прве које су се удостојиле да постану сведоци Васкрсења Христовог биле су жене мироносице (Мк. 16, 1-2), а потом свети апостоли и пуноћа ране Цркве. Њима се придружују ранохришћански мученици и сви потоњи мученици и новомученици, истински сведоци Васкрсења Христовог, као и Оци Цркве, који нам кроз свете саборе, кроз никео-цариградски Символ вере и кроз своје догматско учење оставише веру у васкрсење. Црква је сведок да је Христос са нама у векове (Мт. 28, 20). Она то посебно сведочи светом Литургијом, која се врши у спомен „смрти и Васкрсења Христовог“. У светој Литургији нам се кроз свето Причешће дарује Васкрсли Христос. Зато будимо деца Васкрсења! Живимо Васкрсењем Христовим и не дозволимо да нас, по речима светог апостола Павла, ишта одвоји од љубави Његове (Рим. 8, 35)!

Neka sa ovim praznikom Vaskrsa vaskrsne i Srbija, i vasceli srpski rod, poručio je patrijarh Irinej i od Boga poželeo da ljudi koji vode i čuvaju državu budu nadahnuti duhom Vaskrsenja i duhom vere u pobedu dobra nad zlom.

„Vaskrsli Gospod, Pobeditelj smrti i Životodavac, daruje svako dobro a ovome narodu, što će reći svemu rodu hrišćanskom i pravoslavnom, i svim ljudima dobre volje, da bi svi zajedno predokusili radost budućeg veka, radost vaskrsenja i večnoga života“, naveo je patrijarh u Vaskršnoj poslanici.

Živimo u vremenu kada se zlo pokušava proglasiti dobrom, a dobro zlom, a greh nečim modernim i prihvatljivim, poručio je i ukazao da se omladini umesto primera vrline i čestitosti nude idoli i antiheroji, neposlušnost roditeljima i odbacivanje svakog autoriteta. Patrijarh je takođe ukazao na veliku odgovornost Crkve, ali i svih prosvetnih institucija, jer, kako je rekao, treba pomoći omladini da pronađe put autentičnog života i vaskrsenja.

Poručio je da sa tugom i bolom u srcu moramo reći da današnji svet ne ide putem vaskrsenja već više putem smrti i beznađa.
„Kada to kažemo, imamo na umu podatak da i u Srbiji svake godine umire po jedan veliki grad zbog smrtnosti mnogo veće nego što je rađanje. Taj podatak je razlog za plač i ridanje, ali i alarm za uzbunu. Mora se nešto učiniti da se taj put smrti zaustavi“, naveo je patrijarh u Poslanici dostavljenoj medijima.

Govoreći o čedomorstvu, prvi među jednakima je istakao da toga ima svagda i svugde, pa i u našem narodu, te da je to smrtni greh koji vapije nebu. Patrijarh je pozvao da prestano da ubijamo svoju sopstvenu decu u utrobi, jer i ona imaju pravo na život i na vaskrsenje. Pitamo se, kazao je, gde su vajni borci za ljudska prava da zaštite najslabije, a to su još nerođena deca u utrobi svojih majki.

„Iziđimo, braćo i sestre, iz zemlje greha i smrti…“, poručio je i dodao da će nas Bog blagosloviti svakim blagoslovom duhovnim. „Neka radosni plač novorođene dece nađača bespomoćne krike smrti! Neka Srbija – i sav svet – ponovo postane velika Kolevka! Vratimo se veri u život, vratimo se Vaskrsenju“, pozvao je patrijarh.
Pozvao je da se radujemo sa radosnima i tugujmo sa onima koji tuguju, noseći bremena jedni drugih, jer ćemo tako ispuniti zakon Hristov. „Današnji svet je uveliko prihvatio drugu filosofiju, filosofiju širokog puta koji vodi u propast. Hrišćanske vrline pokušavaju se zameniti prividnim humanizmom i lažnom duhovnošću Dalekog Istoka. Sve lažne religije i parareligije, filosofije i lažne filosofije, ideologije i moderne mitologije i same robuju smrti i ljudska bića osuđuju na smrt ukoliko veruju da je čovek ‘biće za smrt’, a ne biće za život večni, pogotovu pak ukoliko podstiču ljude na ubistva i samoubistva, trenutna u ratu i u krvavim ‘mirnodopskim’ obračunima…“, naveo je patrijarh.

Poučavajmo decu, uči dalje patrijarh, da budu slična jevanđelskom mladiću koji je pitao Gospoda: Šta da radim da bih zadobio život večni? A taj mladić je od Hrista dobio odgovor: Drži zapovesti! Eto puta spasenja, eto vaskrsenja!

Sve one koji su se iz nekog razloga odvojili od jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve, patrijarh je pozvao da se vrate u njeno okrilje. „Strašan je greh raskola i jeresi“, ocenio je patrijarh i pozvao da oprostimo jedni drugima radi Vaskrsenja i ponovo postanimo braća u svetoj Crkvi, jedinoj Lađi spasenja!

„Vaskršnjim pozdravom pozdravljamo svu našu duhovnu decu u Otadžbini i rasejanju i molimo se da Vaskrsli Gospod svima daruje radost Vaskrsenja. Posebno pozdravljamo naš narod na raspetom Kosovu i Metohiji, neodvojivom delu Srbije, čije svetinje su čuvari ne samo srpskoga Pravoslavlja nego i hrišćanstva u Evropi“. naveo je.

Kosovo je, istakao je, bilo i ostaće naše jer, kako kaže, Bog nije u sili nego u pravdi i moćan je da nam vrati ono što nam se na silu pokušava oduzeti. „Neka sa ovim praznikom Vaskrsa vaskrsne i Srbija, i vasceli srpski rod, kako su govorili naši narodni pesnici“, kaže patrijarh čestitajući Vaskrs tradicionalnim pozdravom – Hristos vaskrse.