ZANIMLJIVOSTI: Divlji konji na suvoj planini

divlji-konji-na-suvoj-planini

Na nepreglednim vrhovima Suve planine na jugoistoku Srbije sa kog se pruža pogled na okolne gradove udaljene preko pedesetak kilometara, nalazi se dom gorostasnih divljih konja koji ovde vekovima opstaju uprkos surovim vremenskim uslovima a za vas ih je pronašla i opisalaJelena Ćosin.Ova krda divljih konja koja retko koga mogu ostaviti ravnodušnim, prepuštena su sama sebi, u stalnoj borbi sa vukovima, vremenskim uslovima, ljudima i teško da bi danas uopšte opstali da lokani meštani ne gaje izuzetno poštovanje prema njima.

Direktor Turističke organizacije Gadžin Han Zoran Dimitrijević je za Internet magazin Sana Life rekao da ovi konji, iako potpuno divlji, imaju svoje vlasnike koji ih povremeno leti obilaze i donose im so.„Vekovima unazad konji se ovde izvode na slobodnu ispašu. Ovu su konji koji imaju svoje vlasnike, međutim oni se u ovim teško pristupačnim predelima snalaze sami. Sami pronalaze sklonište od kiše i snega, kobile se ždrebe same, a zimi se dva krda udružuju kako bi se odbranili od vukova“, kaže Dimitrijević.

Prema rečima lokalnih meštana na Suvoj planini trenutno ima oko stotinak konja koji su podeljeni u dva krda i oni se najčešće mogu videti na vrhu zvanom „Rakoš“ gde se nalazi jedini izvor vode na suvoplaninskom vencu. Oni kažu da konji nikada nisu gladni, čak ni zimi jer zbog jakih vetrova ima pašnjaka koji nisu pod snegom.„Konje čuvamo iz ljubavi prema životinjama. Ranije su ljudi dolazili da kupe konje za vuku ali sada ne. Ne prodajemo ih. Volim da ih gledam kako se složno bore za svoj opstanak, kako se svi skupe oko ždrebeta kada naiđe opasnost, kako se pastuvi bore za prevlast u krdu. Konji sa Suve planine ne beže od ljudi, ali ne dozvoljavaju ljudima da im priđu. Teško je uhvatiti ih, naročito one koji su se oždrebili na planini. Oni su zaista divlji i vole da slobodno gospodare ovim prostranstvom“, kaže za Sanu meštanin Zoran Jovanović.

Uporedo sa divljim konjima, na ovim impozantnim vrhovima žive i poludivlje krave, koje takođe ovde opstaju same. Jedinstven je prizor videti ogromna krda krava i konja kako zajedno odmaraju na ispaši, i kako u grupicama od po dva-tri člana odlaze da piju vodu na izvoru. Međutim ljudski život na ovoj planini polako se gasi. Nekada je na suvoplaninskim obroncima život vrveo da seljaka koji su, osim što su se bavili stočarstvom, vadili kamen za građevinske radove jer je Suva planina masiv sa izuzetnim oblicima kraškog reljefa i prava riznica sedimenata različite starosti.Suva planina se prostire pravcem severozapad-jugoistok i deli Zaplanjsku i Sićevačku dolinu u jugoistočnom delu Srbije. Udaljena svega dvadesetak kilometara od Niša, predstavlja izvanredan prirodni rezervat koga rado posećuju planinari i mnogobrojni ljubitelji prirode. Suva planina je jedna od najlepših, ali i divljih planina. Još uvek nije dovoljno istražena i prava je oaza netaknute prirode. Postoje mesta gde ni do danas ljudska noga nije kročila. U njenom podnožju nekada je prolazio Carigradski drum (rimski vojnički put Via Militaris), jedna od najvažnijih srednjovekovnih saobraćajnica na Balkanskom poluostrvu koja je spajala Beograd i Beč sa Istambulom. Hanovi kao mesta gde putnici odsedaju brojni su u ovom kraju, pa tako postoje opštine poput Gadžinog Hana, Ličkog Hana, Vladičion i dr. kao svedoci da su ovde neretko prolazili Turci.J.Ćosin Magazin Sana Life

 

 

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s