Pravoslavna crkva današnju subotu posvećuje spomenu na umrle, čineći posebne molitve za to u hramovima i na grobljima. Zbog toga se na Zadušnice i izlazi na groblja, pale sveće i tamjan, dele prilozi za duše pomrlih i čine dobra dela u spomen na njih.

U crkvenoj godini postoje četiri opšta zadušna dana: Zadušnice pred Vaskršnji post (uoči početka Velikog posta), Duhovske zadušnice (uoči praznika Svete Trojice), Miholjske zadušnice (uoči Miholjdana) i Mitrovske zadušnice (uoči Mitrovdana 8.novembra).
Zadušnice uvek padaju u subotu, kada se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.

Prema narodnom verovanju, sveća upaljena na zadušnicu više vredi od svih sveća upaljenih pokojnicima tokom godine.

Običaj je da se za dušu pokojnika popije vino ili rakija, običaj je da se, pre nego što se čaša prinese ustima, prospe malo i na zemlju. Običaj je uvek praćen rečima: “Bog da ga prosti, laka mu zemlja.”

Ove zadušnice uvek padaju u subotu pred Mitrovdan. Srbi su ih primili od Rusa. Ruska crkva je ustanovila ovaj dan u 14. veku, nakon Kulikovske bitke, gde su Rusi odneli pobedu. Vojskovođa Dimitrije Donski je zamolio sv. Sergija Radonješkog da održi pomen palim vojnicima i da se to čini svake godine u taj dan. Vremenom, to je postalo pominjanje svih upokojenih, ne samo vojnika.

U nekim srpskim krajevima se veruje, da se ovog dana zatvaraju grobovi, koji je otvorio sv. Petar na Duhovske zadušnice, te ih nazivaju zatvornim zadušnicama.