Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije, u okviru projekta „Kako doprofesionalnog informisanja“, koji sufinansira opština Vlasotince,organizovao je danas seminar u galeriji Kulturnog centra u ovom mestu.

U ime gradonačelnika Vlasotinca Zorana Todorovića, učesnicima seminara obratio se član Opštinskog veća Zoran Stamenković. „Opština Vlastoince istinski je posvećena pravovremenom i profesionalnom informisanju svojih građana u svim oblastima života i rada. Medije doživljavamo kao partnere, i trudimo se da informacije o tome kako se troši novac građana učinimo što transparentnijim. Mediji moraju da poštuju pravila profesionalnog izveštavanja, bez senzacionalizma i izvrtanja činjenica, što odlikuje tabloidno novinarstvo i na tom polju trebalo
bi nešto da se promeni“, rekao je Stamenković.

O Etičkom kodeksu novinara Srbije govorio je predsednik suda časti NUNS-a i član Komisije za žalbe u Savetu za štampu Vlado Mareš. „Što se tiče pitanja morala, na tome zajednički treba da poradimo, i vlast, i političari i novinari, i u tome moramo biti saputnici i saradnici. Sud časti je postojao i u starom sistemu, pri Udruženju novinara, ali su sva ta udruženja bila pri organima vlasti, i  na neki način skrivena tela države. Celo novinarstvo i sva udruženja i tela bili su deo jednog državnog projekta“, rekao je Mareš.

„U NUNS-u se trudimo da sudovi časti ne budu kao što su bili u tom vremenu, transmisija vlasti i zavisni od volje političara. Novinarstvo je danas u poziciji da mora da misli samo o sebi, da bude autonomno, nađe svoj put i izlaz, i svoje mesto u društvu“, rekoa je on.

„Od pre nekoliko godina kada smo krenuli sa Savetom za štampu kao posebnim samorugulatornim telom svih novinara,  sudovi časti priudruženjima izgubili su svoju suštinu, i dosta toga se prenelo na Savet za štampu. Od kada sam ja predsednik Suda časti u NUNS-u, imali smo samo dva slučaja o kojima smo raspravljali i izjasnili se, mada je svakako bilo razloga da ih bude više, ali je puno toga prešlo na komisije za žalbe. Posebna vrednost Saveta za štampu i Komisije je to što su sada uključeni građani da kažu šta misle, ukolko su povređeni
sadržajem ili načinom na koji je neki tekst napisan. Građani mogu da žalbom popravljaju nas novinare“, rekao je Mareš.

O iskustvima Saveta za štampu u pormociji profesionalizma i etičkih standarda u novinarstvu govorila je generalni sekretar ovog Saveta Gordana Novaković.
Savet za štampu počeo je da radi pre pet godina, kao jedino samoregularno telo, osnovano od strane UNS-a, NUNS-a, Asocijacije medija i Lokal presa, i nadležan je za štampane i onlajn medije.
Savet izriče javne opomene, koje se najpre stavljaju na sajt i o tome obaveštavaju drugi mediji. Savet odlučuje o žalbama građana i institucija na kršenje Kodeksa novinara. Žalbe razmatra komisija od 11 članova, gde su osim predstavnika osnivača Saveta, uključeni i predstavnici civilnog društva i javnosti, koji su izabrani na konkursu. Komisija se sastaje jednom mesečno, a rok za odlučivanje je 45 dana.
„Što se tiče strukture žalbi u ovoj godini, primili smo 84 žalbe, od kojih se 10 odnose na portale. Kada se žalbe odnose na lokalne medije uglavnom je reč o portalima, tri žalbe u ovoj godini su se odnosile na štampane lokalne medije, reč je o listovima Mađar so, Narodne novine i
Vranjske. Po našoj oceni samo su Narodne novine prekršile kodeks. Sa portalima je prisutan problem što se za neke od njih ne zna ni da li postoje, da li ima redakcije i urednika. Građani se najčešće žale na štampane medije, i to na one sa nacionalnom pokrivenoću, a ređe na
lokalne“, rekla je Novaković.
„Od 56 odluka koje je donela komisija, mi smo čak u 40 slučajeva odlučili da je kodeks prekršen. Rezultati ovog monitoringa su porazni. Od aprila do kraja prošle godine ukupan broj prekršaja bio je 3.357. To su nesporni prekršaji, gde nije bilo dileme  da li je kodeks
prekršen ili ne. Ovi podaci se odnose na broj tekstova, a najčešće je u tim tekstovima više tačaka kodeksa prekršeno.
Komisiji se građani najčešće žale na istinitost izveštavanja, ima slučajeva kada je reč o novinarskoj pažnji, a ima i slučajeva diskriminacije, mada oni nisu tako izraženi. U ne malom broju slučajeva mediji se žale jedni na druge zbog kršenja autorskih prava. Priličan broj žalbi građana odnosi se na neobjavljivanje odgovora, iako je to zakonska obaveza medija.
Rezultati monitorigna su, međutim, malo drugačiji u odnosu na iskustva komisije. U medijima se najčešće krši pretpostavka nevinosti, mada komisija ima malo žalbi vezano za to. Čest prekršaj je istinitost izveštavanja i narušavanje zaštite privatnosti. Rezultati monitoring su upotrebljeni za podnošenje ukupno osam žalbi.
„Interesantno je kako su mediji reagovali na ove žalbe, u suštini niko od njih nije video da je nešto loše uradio“, rekla je Gordana Novaković, i naglasila da mediji i pored upozorenja ponavljaju greške.