Danas se obeležava svetski dan borbe protiv moždanog udara sa ciljem promocije zdravog načina života i edukacija javnosti o prevenciji i lečenju.
Zašto?!
– Moždani udar je treći uzrok smrti i prvi uzrok invaliditeta u svetu,
– U Srbiji, svakih 15 minuta neko doživi, a svakih 45 minuta neko umre od moždanog udara.
– Od posledica moždanog udara: 1/3 bolesnika umire, trećina ostaje teško invalidna a samo se jedna trećina vraća ranijim aktivnostima.
Dobre vesti su:
– nastanak moždanog udara se može sprečiti,
– moždani udar se može efikasno lečiti ali samo ako se odmah prepozna i javi neurologu,
– dolazak na lečenje u roku od 60 minuta može sprečiti nastanak posledica!
Šta treba znati?
Postoje dve vrste moždanog udara:
– Infarkt mozga – nastaje usled začepljenja krvnog suda krvnim ugruškom (trombom),
– Moždano krvavljenje – nastaje usled urođenog ili stečenog poremećaja zida krvnog suda zbog čega dolazi do njegovog pucanja i izliva krvi u deo mozga.
Simptomi koje treba prepoznati na vreme:
– Iznenadna istovremena slabost ili utrnulost jedne polovine tela (lica, ruke i noge),
– Iznenadna zbunjenost, smetnje izgovaranja ili razumevanja govora,
– Iznenadne teškoće u viđenju na jednom ili oba oka,
– Iznenadne teškoće u hodu, gubitak ravnoteže ili koordinacije,
– Iznenadna jaka, do tada nedoživljena glavobolja.
Najčešći uzrok koji dovode do moždanog udara je arterioskleroza. Arterioskleroza je bolest koja dovodi do stvaranja naslaga masnoća, vezivnog tkiva, ugrušaka, kalcijuma i drugih supstanci na zidovima krvnih sudova, što uzrokuje sužavanje, začepljenje i/ili slabljenje zidova krvnih sudova.

Jednostavno utvrdite da li neko ima moždani udar tako što:
1. Zatražite da se se osoba nasmiješi.
2. Zatražite da izgovori jednostavnu rečenicu (Danas je lepo vreme).
3. Zatražite da podigne obe ruke.
4. Zatražite da isplazi jezik – ako uprkos želji da jezik bude na sredini usta, jezik naginje na jednu stranu, verovatno je reč o udaru.
Ako ne može da se nasmeši, izgovori jednostavnu rečenicu, isplazi ravno jezik ili podigne ruke, zovite Hitnu.
Određenom broju moždanih udara prethode “upozoravajući znaci” – prolazni simptomi koji odgovaraju simptomima moždanog udara, ali su znatno kraćeg trajanja i u potpunosti se povuku nakon kraćeg vremena (simptomi uvijek traju kraće od 24 sata), a nazivaju se tranzitorni ishemijski atak (TIA). Osobe koje su imale TIA-u imaju značajno veći rizik nastanka moždanog udara. Bolesnik koji je imao tranzitorni ishemijski atak zahteva detaljnu neurološku obradu kako bi se utvrdio uzrok pojave TIA-a.
Faktori rizika za nastanak moždanog udara
Razne okolnosti,stanja, ponašanje, životne navike i bolesti značajno su povezani s incidencijom moždanog udara koje se nazivaju faktori rizika za nastanak moždanog udara. Razlikuju se faktori rizika na koje se može delovati i oni na koje se ne može delovati.
– Faktori rizika na koje se NE MOŽE uticati su starosna dob, pol, nasleđe, moždani udar u porodičnoj anamnezi, podatak o prethodnom moždanom udaru i/ili prethodnim tranzitornim ishemijskim atacima.
– Faktori rizika na koje se MOŽE uticati – povezani su sa načinom života: pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola, korištenje droga, fizička neaktivnost, nepravilna ishrana, stres.

Pravovremenim javljanjem neurologu u Poliklinici Kardio medika može se uraditi primarna prevencija moždanog udara u sklopu koje se računa procena kardiocerebralnog rizika kod do tada zdravih osoba, kod multirizičnih pacijenata: (hipertenzija, dijabet, absolutna aritmija..) i sekundarna prevencija (kod onih koji su već imali moždani udar) laboratorijskim analizama i kolor dopler ehosonografijom krvnih sudova vrata, kao i konzilijarnim pregledima kod multirizičnih pacijenata.
Treba pomenuti da se preventivnim metodama i uticanjem na faktore rizika pozitivno utičemo i na druga neurološka oboljenja u prvom redu Parkinsonovu bolest, Alchajmerovu i druge oblike demencija. Rano prepoznavanje i pravovremena terapija su bitni i kod epilepsije (u poliklinici Kardio medika možete da obavite i EEG – ELektroencefalografiju na najsavremenijem 32-kanalnom digitalnom EEG sistemu), multiple skleroze, nekih oboljenja kičmenog stuba (spondiloza, discus hernija) i ostalih neuroloških oboljenja.
Šta možete učiniti sami? Moždane funkcije koje se ne primjenjuju -gube se!
Svakodnevna i raznovrsna stimulacija je tajna dugovečnosti mozga. Nove stvari stimuliraju radnu memoriju i regije mozga koje su odgovorne za procesiranje informacija i pamćenje. Učenje novog plesa, stranog jezika, šah, novi hobi jednostavne su vežbe mozga – važno je stalno usavršavanje u nečemu, a još je uspešnije ako volite to što radite. Podsaknite svoju kreativnost – menjajte loše navike, izbegavajte rutinu