-Tačno u pola noći, kazaljka budilnika samo što je pokazla da je došla ponoć začula se tutnjava. Supruga Stanimirka ustade ’’kao poparena’’ i viknu:-’’Ete ga Dobrivojo, sad će da luduje po jezero. Izadji da vidiš!’’. I stvarno, na sred jezera voda kao da ključa, kao mali gejzer. Znači ponovo će baš na Vidovdan da bude tumbanje, nadam se, dobro za Srbiju. Jer stari su mi pričali uvek, dok je bilo malo jezerce sa poviše blato, kad se za ovaj praznik dešavalo dobro je bilo za državu. Za to je i kralj jednom dolazio ovde, priča Dobri Nikolć, pčevidac čudnog dešavanja za Vidovdan na Vlasinskom jezeru.
Doduše u ovom trenutku mali broj turista, zajedno sa žiteljima Vlasine Stojkovićeve, Vlasinskog Rida, Mandžine, Donje i Gornje Zanoge, Promaje i drugih mahala i vikend naselja oko jezera, kažu da su čuli tutnjavu, kao ’’iz dubine jezera’’. Kako su rekli stručnjaci za ovu oblast i ranije su se dešavali potresi jačine od 1,5 do 2,5 stpena po Rihteru, a epicentar je, uglavnom, ispod površine (u dubini) jezera.
Po rečima Nikolića, ali i Stojmena Petrovića, Radivoja Kuzmanovića, Stamenka Ilića i Vlade Andrejevića koji su videli ovo čudno dešavan je nasred jezera. Pored čudnog zvuka koji su čuli, na površini jezera se podigla voda koja ih je, kako kažu, podsetila na priču o ’’Vodenom biku’’ i legendi o njemu. Nakon što su se ovi vodeni talasi nekoliko puta pojavili na površini jezera, nestali su u pomračini, kažu sagovornici.
Stojmen Petrović podseća da legenda o vodenom biku datira još iz davnina, kada je na mestu današnjeg jezera postojalo malo jezerce sa blatom. Okolo su bile livade bogate travom. Na njih je izlazio vodeni bik koji je napadao i ubijao stoku meštana. Jednog dana mu je doskočio ovdašnji kovač, koji je rogove jednog svog vola okovao gvoždjem. Vodeni bik je izašao iz ševara i navalio na kovačevog vola koji ga je iznenadio i probo železnim rogovima. Bežeći prema jezeru vodeni bik je snažno rikao da se tresla okolina. Od tada se nije pojavljivao i napado stoku.
Prilikom oslobodjenja Srbije od Turaka pojavio se vodeni bik. Rikao je uoči Prvog i Drugog svetskog rata, tako snažno da se sve treslo, a voda u onom malom jezercetu kao da je ključala izbijajući sa dna. Onda je stogodišnji starac Veličko, do tada nepokretan, ujutru izašao medju okupljene pore jezera i rekao:’’Nebojte se braćo Srbi s’g će iz našu domovinu iskaramo zlotvore i neprijatelje. Ovo je dobar znak. Bik je to najavio rikom’’. Ubrzo posle takvih najava Srbi su se oslobodili Turaka, Austrougara, Nemaca…Vodeni bik se posle toga, za Vidovdan, kao preksinoć, još dva puta javljao… Medjutim, neki to tumače na svoj način. Velibor Jovanović, kaže da je to ipak predanje i narodno verovanje, on je sa čamcem stalno po jezeru i lepo se oseća. –Ploveća ostrva, jedinstvena u svetu, kada vetar jako duva daju čudan zvuk, a voda se ustalasa, kaže naš sagovornik. Vladimir Jovanović, upravnik hotela na Vlasini veli da je bilo trenutaka kada se pojavi poveći talas i voda kao da počne da ključa, ali da oni smatraju da to dolazi od izvora iz jezera. –Cela Vlasinska visoravan je prebogata svim i svačim pa nije čudo da se povremeno i vodeni bik ne uzjoguni. Zoran Krstić, profesionalni gnjrac iz Niša kaže da zna da na jezeru postoje više strujanja vode, a tu su i izvorišta. Prilikom gnjurenja ima je prilike da ga vodena struja ’’dotakne’’.-Vlasina je prava riznica zdravlja, a da lije vlasinski vodeni bik ponovo nemiran, on za to nije stručan. Ipak na Vidovdan su ga juče svi pominjali i tumačili njegovo pojavljivanje?!