Poput one narodne: ’’Niko ne može toliko da te naruži, koliko ti sam’’ upravo se nešto slično dogadja poslednjih dana sa gradjanskom inicijativom (udruženjem) ’’Liga za Leskovac’’. Kakvu sve ’’menažeriju’’ i cirkus pojidinci mogu da urade to je teško zamisliti. Ono što se večeras dogadjalo u ’’gradskom zdanju’’ nisu mogli da izvedu ni nenadmašni majstori neme bruleske Baster Kiton, Čarli Čaplin, Oliver Hardi, alias Stanlio i Olio i mnogi drugi.
Samo su falili Nušić, Sterija, Sremac, Pavić, Djukić… da zabeleže i garantovano osvoje najveće svetsko priznanje. To što se dogadjalo večeras je tako delovalo da ni sami organizatori skupa, a i pojedini učesnici nisu bili svesni šta se oko njih dogadja i zbog čega su uopšte oni ovde.
Za smeh do suza bilo je sve, od početka do kraja. Sva je sreća pa je cela ’’menažerija’’ trajala svega nekoliko minuta, inače, ’’srčka’’ bi udarila neke. Sve je legalno i u skaldu sa Statutom. Verifikovano i overeno (potpisima).Čisto ko suza. I kamere su zabeležile.
I sasvim na kraju. Ostalo je (ne)jasno, ko je koga menjao, ko je od koga preuzeo, mesto-presto, slavu, dužnost, funkciju jer je to tako munjevito protutnjalo skupštinskom salom da većina nije shvatila šta se desilo, pretpostavljamo i APR-u jedno 50 puta pomenutom, a i sportskim klubovima, organizacijama i savezima koji, nepoznato je, zbog čega su i iz kojih razloga, bili ignorisani, zaboravljeni…
Posle svega izgleda da će se ipak naći neki novi Nušić, Sremac, Sterija, Pavić, Djukić… da mladjim generacijama opiše sve ovo. Jer, izgleda, zabava je tek počela?!