Međunarodni dan fizičke aktivnosti obeležava se 10. maja počev od 2002. godine kada je SZO pokrenula globalnu inicijativu radi unapređenja svesti celokupne svetske javnosti o značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u prevenciji bolesti, očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja i blagostanja. Dan se obeležava pod sloganom “Kretanjem do zdravlja”, jer je fizička aktivnost jedan od kriterijuma za ocenu zdravlja, a fizička neaktivnost je prepoznata kao četvrti vodeći faktor rizika koji globalno dovodi do 3,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje, kažu stručnjaci za sportsku medicinu.
– Ciljna grupa je celokupna populacija uvažavajući sve različitosti u smislu uzrasta, pola, verske, rasne, socijalne, ekonomske i etičke pripadnosti. U Evropi približno 31 odsto osoba starijih od 15 godina je nedovoljno fizički aktivno, a više od polovine stanovnika Evrope nije dovoljno fizički aktivno da bi zadovoljilo zdravstvene preporuke, pri čemu se procenjuje da se zbog fizičke neaktivnosti godišnje desi milion smrtnih slučajeva. Konkretno, u Srbiji više od polovine odraslog stanovništva (59,3%) slobodno vreme provodi uz TV, a tek četvrtina (25,5%) vežba 3 puta nedeljno, kažu stručnjaci.
Stanovnici Srbije u proseku sede pet sati dnevno, najviše stanovnici Beograda (5,8 sati), gradskih naselja (5,3 sata), osobe uzrasta od 15 do 24 godine (5,5 sati), kao i oni sa visokim i višim obrazovanjem (5,8 sati), objašnjavaju stručnjaci i dodaju da prema podacima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije u 2013. godini, 43,6 odsto stanovnika bavilo se poslom koji podrazumeva dugotrajno sedenje.
Posebno se naglašava da su brojna istraživanja pokazala pozitivne efekte redovnih fizičkih aktivnosti na zdravlje i to kod: prevencije oboljenja srca, šećerne bolesti, raka debelog creva, depresije i gojaznosti.
– Dobro su poznati i pozitivni efekti fizičke aktivnosti na regulaciju krvnog pritiska – umerena fizička aktivnost dovodi do smanjenja povišenog krvnog pritiska. Pozitivan efekat postoji i kod regulacije nivoa masnoća u krvi – fizička aktivnost dovodi do pada masnoća u krvi i povećanja „dobrog holesterola – HDL”. Fizičkom aktivnošću jačamo svoj srčani mišić, povećavamo udarni i minutni volumen svog srca, bogatimo kapilarnu mrežu, a stvara se i manje naslaga na zidovima krvnih sudova. Fizičkom aktivnošću jačamo i naša pluća, povećavamo disajni volumen i bogatimo alveolarnu mrežu (kapacitet pluća). Fizička aktivnost jača naše kosti i celi skelet, a ima i blagotovrno delovanje na naše mentalno zdravlje i ukupno dobro rasoploženje, doktori sportske medicineSvetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje da bi odrasli trebalo da upražnjavaju najmanje 150 minuta umerene ili najmanje 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno, dok je deci potrebno najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno.
Krenite putem zdravlja!!!