Danas je Sveti apostol i jevandjelista Marko
Beše Marko saputnik i pomoćnik apostola Petra, koji ga u poslanici svojoj prvoj naziva sinom svojim, ne sinom po telu nego sinom po duhu. Kada Marko beše s Petrom u Rimu, umoliše ga verni, da im napiše spasonosnu nauku Gospoda Isusa, Njegova čudesa i život Njegov.
Tako Marko napisa Sveto Jevanđelje, koje vide i sam apostol Petar i posvedoči kao istinito. Od apostola Petra bi Marko postavljen za episkopa i poslat u Misir na propoved.
I tako sv. Marko bi i prvi propovednik Jevanđelja i prvi episkop u Misiru. Misir sav beše pritisnut gustim mrakom neznaboštva, idolopoklonstva, gatarstva i zlobe.
No s pomoću Božjom sv. Marko uspe da poseje seme nauke Hristove po Liviji, Amonikiji i Pentapolju. Iz Pentapolja dođe u Aleksandriju, kuda ga vođaše Duh Božji. U Aleksandriji on uspe da zasnuje crkvu Božju, da joj postavi episkopa, sveštenike i đakone, i da sve dobro utvrdi u veri blagočestivoj.
Svoju propoved Marko potvrđivaše čudesima velikim i mnogim. Kada neznabošci podigoše tužbe na Marka, kao razoritelja njihove idolopokloničke vere, i kada gradonačelnik poče tragati za Markom, ovaj odbeže ponovo u Pentapolj, gde produži utvrđivati svoje ranije delo. Posle 2 godine opet se vrati Marko u Aleksandriju, na veliku radost svih vernih, čiji se broj biše već vrlo umnožio. Tom prilikom Marka uhvatiše neznabošci, vezaše ga čvrsto i počeše vući po kaldrmi vičući: povucimo vola u obor!
Svega ranjena i iskrvavljena baciše ga u tamnicu, gde mu se najpre javi angel nebeski, hrabreći ga i krepeći ga; a po tom javi mu se sam Gospod Isus i reče mu: „mir Tebi, Marko, jevanđeliste moj!” na što mu Marko odgovori: „mir i Tebi Gospode moj Isuse Hriste!” — Sutradan zlobni ljudi izvukoše Marka iz tamnice i ponovo ga vukoše po ulicama sa istom vikom: povucimo vola u obor! Sav iznuren i izmožden Marko izusti: u ruke Tvoje, Gospode, predajem duh moj! i tako izdahnu i preseli se dušom u bolji svet. Njegove svete mošti biše od hrišćana česno sahranjene, da kroz vekove daju iscelenja ljudima od svake muke i svake bolesti.
Kad je sv. Marko stupio iz lađe na suvu zemlju u Aleksandriji, rascepi mu se obuća na jednoj nozi. Tada vide on jednog obućara, kome dade obuću na popravku. Šijući obućar probode šilom sebi levu ruku, i poče krv teći, i jaukaše obućar od bola. Tada apostol Božji zamesi prašinu s pljuvačkom svojom i pomaza ranjavu ruku, i odjednom posta ruka zdrava. Udivi se obućar ovome čudu, i pozva Marka u svoj dom. Čuvši Markovu propoved Anian — tako mu beše ime — krsti se i on i sav njegov dom. Toliko blagočešće i toliku revnost pokaza Anian na delu Božjem, da ga sv. Marko rukopoloži za episkopa. I bi ovaj sveti čovek drugim episkopom u crkvi Aleksandrijskoj.
Jevanđelist Marko u Misir doleti
Kao pčela s medom. I Misir oseti
Slast Hristovog meda, slast nauke žive,
I počeše ljudi Hristu da se dive:
Kako se vaploti u božanskoj brizi
Za spasenje ljudi, kako se ponizi,
I vaskrse kako u slavi i sili.