Ljudi i događaji

SRBIJA PAMTI:16 godina od NATO bombardovanja

Grdelica raketiran voz kod mostaSurdulica bombardovanje 1999

Danas se navršava 16 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ).
Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo oko 6.000 ljudi.
U bombardovanjima, koja su bez prekida trajala 78 dana, teško su oštećeni i uništeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture…
Napad na Srbiju, odnosno SRJ, izvršen je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan.
Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.
SRJ je napadnuta kao navodni krivac za humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji (neposredni povod bili su događaji u Račku) i neuspeh pregovora o budućem statusu pokrajine koji su vođeni u Rambujeu i Parizu .
Nakon što je Skupština Srbije potvrdila da ne prihvata odluku o stranim trupama na svojoj teritoriji i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više mesta u Srbiji i Crnoj Gori.
Devetnaest zemalja alijanse počelo je besomučno bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji.

Surdulica bombardovanje 1999.1.
Gađano je sve odreda, protivvazdušušna odbrana i drugi objekti Vojske Jugoslavije, i to u Prištini, Batajnici, Rakovici (Straževica), Mladenovcu i drugde.
Prema proceni stručnjaka u bombardovanju je poginulo najmanje 4.500 ljudi, od kojih 129 dece (prema pojedinim izvorima ukupan broj poginulih bio je gotovo 6.000), a ranjeno je i povređeno više od 16.500 osoba.
Nedavno objavljeni zvanični podaci govore o oko 2.000 ubijenih vojnika i policajaca.
Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na više od 100 milijardi dolara. Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjenii.
Tadašnje vlasti u Beogradu su tvrdile da je oboreno više desetina letelica, što nikada nije potvrđeno. Ruska agencija APN objavila je da je NATO izgubio preko 600 vojnika i preko 80 letelica, dok je američki predsednik Bil Klinton naveo u govoru 10. juna 1999. godine da NATO nije pretrpeo „nikakve žrtve“.
U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu čuvaju se ostaci srušenih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica, krstarećih projektila…
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada nije našao na meti.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 30.000 stambenih objekata, onesposobljeno 670 kilometara puteva i 795 kilometara pruga.
Oštećeno je i 14 aerodroma, 20 bolnica, 21 domova zdravlja, 20 dečjih vrtića, 79 škola, 216 spomenika kulture i 54 mosta, dok je 48 razoreno.
Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 1.095 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 520.000 projektila ukupne mase 32.000 tona.

Grdelicki most NATO 1999

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 47.000 „kasetnih bombi“, od kojih je poginulo oko 300 osoba, a ranjeno je više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.
Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.
Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna 1999. izdao naredbu o prekidu bombardovanja,poslednji projektili pali su na području sela Kololeč (nedaleko od Kosovske Kamenice), u 13.30 sati.
Tog dana Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, a u južnu Srbsku pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i obezbede povratak izbeglih dok se ne definiše širok autonomni status.
U Srbiji će komemorativnim skupovima i polaganjem venaca i cveća na spomenike biti obeleženo 16 godina od početka napada NATO na SR Jugoslaviju 1999. godine.
Povodom 24. marta, Dana sećanja na žrtve bombardovanja, vence će na spomenicima vojnim i civilnim žrtvama položiti predstavnici državne vlasti, Vojske, lokalnih vlasti, udruženja…
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položiće venac na Spomenik žrtvama NATO bombardovanja u Aleksincu.
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće obeležavanju godišnjice početka NATO agresije kod zgrade Generalštaba VS.
Na brdu Straževica u beogradskoj opštini Rakovica, vence će položiti predstavnici Vlade, Vojske, Grada Beograda, Opštine i udruženja boraca.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Aleksandar Vulin položiće u beogradskom parku Tašmajdan venac na spomenik deci poginuloj tokom NATO bombarodavnja.
Demokratska stranka Srbije organizovaće ispred Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova akciju „Nikad u NATO“, uz proglas o nepristajanju na ugovor Srbije sa NATO i uz zahtev za raspisivanje referenduma o Individualnom partnerskom akcionom planu sa NATO.
Ispred srušene zgrade Generalštaba novinarima će govoriti i predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj.
Izvor:Agencije

Categories: Ljudi i događaji

Leave a Reply