Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave spomen na Svetu velikomučenicu Marinu, u narodu poznatu kao Ognjena Marija. Mada u crkvenom kalendaru praznik nije obeležen crvenim slovom, spada u red veoma postovanih u srpskom narodu. Ime svetiteljke koja je postradala za Hrista 270. godine posebno se postuje među zenama, koje na ovaj dan ne posluju u kući i polju.
Prema narodnom verovanju, Sveta velikomučenica Marina spada u “ognjevite svece“ jer pali i kažnjava ognjem. Danas njene mošti, kojima se klanjaju i pravoslavni i muslimani, počivaju u manastiru u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera, a ruka se čuva u manastiru Vatopedu.
Sveta velikomučenica Marina rođena je u Antiohiji Pisidijskoj, u neznabožackoj porodici. Kao dvanaestogodišnja devojčica upoznala se sa Hristovim učenjem i zavetovala na devičanstvo do kraja života. Njen otac Edesije, idolski žrec, odbacio ju je zbog vere u Hrista, a carski namesnik Olimvrije saznavši da je hrisćanka, najpre je poželeo da mu postane žena. Marina je odbila bračnu ponudu, ali i naredbu da se pokloni idolima, zbog cega je izložena strašnim mučenjima. U tamnici u koju je bačena sva u krvi i ranama, najpre ju je iskušavao đavo u obliku velike zmije. Nestao je kada ga je osenila krsnim znakom, a zatim se i pred njom ukazao blistav i visok krst sa belom golubicom na vrhu. Čula je glas koji joj je najavio dan odlaska Gospodu, a zatim je, kako kaže predanje, njeno telo bilo isceljeno. Kao u drugom telu izdržala je mučenje u vatri i vodi, posle kojih je u 16. godini posečena mačem, za vreme vladavine cara Dioklecijana.
Na ikoni se predstavlja u obicnom odelu sa krstom i mirtinom grančicom u ruci.