Зејнел Зејнели: Интерес у медијима – Случај “Политика“

Случајно или не, тек у 2012. години, када је једна партија силазила са власти, део најстаријег листа на Балкану и то онај који је љутито напустио Бодо Хомбах, који је имао 50 одсто власништва над најзначајнијим делом новинске куће, тај део„Политике„ неко је купио а да се дуго није знало ко, када и за колико и ко је то омогућио. Дан после избора и победе СНС, која је помела многе партије, блокиран је рачун ,,Вечерњих Новости„, једног од најутицајнијих листова у Србији, чиме је доведено у питање њихов даљи опсатанак. Дубоко верујем да се и један и други лист неће угасити и да ће се држава умешати да испита, не само околности приватизације, власнике, имовину, акције. Што се Вечерњих Новости тиче мање више је све јасно, иако ми се чини да су, можда остали неки ,,репови„ и неки нерашчишћени рачуни и односи за које, ако их има, садашње руководство ове куће нема уплива. Али што се ,,Политике„ тиче држава као највећи појединачни власник мора дубоко да заоре и утврди, због чега је, и ко пре свега, ову Новинску кућу, данас са губитцима, малим тиражом, без огромног дела имовине, довео у овакву ситуацију.
ВАЦ и Бодо Хомбах 2002. године, постао је власник 50 одсто новинске куће ,,Политика„. Основано је ново предузеће POLITIKA NEWSPAPERS and MAGAZINES д.о.о које је 6. фебруара исте године Трговински суд у Београду уписао својим решењем у судски регистар. Како је и ко довео ВАЦ у Србију, неко зна, али не и детаље о томе зашто се продавала најстарија кућа Србије, где је уговор потписан, али се зна да су на уговор потписе ставили Дарко Рибникар, као генерални директор, који се идентификовао својом личном картом и Андре Бајер, заменик генералног директора, који се идентификовао својим пасошем. Обојици је, како је предвиђено предузимање било каквих радњи ограничено, супотписом још једног директора. Овај уговор потписан је 29. јануара 2002. године. Уписана вредност власништва гласила је на 12.501.000 еура у новцу и стварима, а уплаћено је 2.501.000 еура, односно 1000 еура у готовини, као оснивачки улог, који је тада вредео 60.035 динара и 60 пара. Све је обављено 5. фебруара 2002. године, а наредног дана ново предузеће је уписано у судски регистар. Тада је Трговински суд утврдио да укупни капитал друштва износиу 25.002.000,00 еура.

Да ли је ,,Политици„ и запосленима помогло ,,улагање„ страног капитала. Није. Данас је овај лист у губитцима, нико још није проверио шта је остало од имовине, ко је шта и коме све продавао, ко је давао хипотеке, зашто су активиране и да ли је то могла држава да спречи, како је ,,Политика„ остала без симобола-своје зграде- и састајалишта новинара, кафане ,,Шуматовац„, дописништава по некадашњој Југославији, продајне мреже. Односно, шта „Политика„ данас има, сем штампарије у Крњачи, некада највеће у југоисточној Европи. Да ли вредност акција одређује и вредност фирме. Ако је то тако ,,Политика„, можда не поседује ништа, јер се вредност њењих акција мери са само по неколико динара. Некада више некада мање, али су сасвим сигурно наде малих акционара, који имају око 26 одсто укупних акција, сада неосноване и узалудне, као што је и опоравак листа и целе куће неостварив. И наравно и држава има штету.

Имајући у виду да су више од једног века, генерације и генерације улагале, радиле, данас, ако се не умеша држава имају право да верују да су покрадени. Али питање је од кога. Држава је остала на својим процентом власништва као и мали акционари, који су само делом закинути за неки проценат.

Пропаст ,,Политике„ и улазак у провалију започео је и демократским променама од 5. октобра, исто као што је после тога, пропало готово све у Србији. Дарко Рибникар, и учесници продаје 50 одсто ,,Политике„, нису спасили ову стару новинску кућу. То није могао ни менаџер из Кока Коле, после њега, а ни менаџерка која је дошла из „Цептера„. Све што се догађало у вези са ,,Политиком„ објашњавало се Милошевићевим наслеђем, иако је до тада ,,Политика„ вероватно имала проблема, али је имала и тираж и имовину и утицај, а новинари сигурне плате, привилегије, дописништва, као и сви запослени.

За новинаре и запослене могу неки и да се не сложе, али они су били поштовани и утицајни, као и сама кућа, баш у време Жике Миновића и Драгана Хаџи Антића и уредника, чија се имена и данас изговарају са поштовањем. После револуције, почели су притисци, отпуштања, премештања, појавили су се неки партијски комесари, а један је био прави мазохиста. Кад год је неко одлазио из ,,Политике„ као технолошки вишак, он је трчао да то некоме саопшти и два пута је ломио ногу а једном, кажу и руку. Али и он, сада, чујем одлази у пензију, али је преживео све отказе. Нема више ни синдиката, а било га је и после револуције.

Али за ,,Политику„, њене запослене и акционаре, важније од свега је питање зашто је ,,Политика„ у ситуацији у каквој је данас. А све је почело револуцијом и уговором са ВАЦ-ом. Доласком Немаца почело је растакање имовине, а то није рађено без нечијег знања.

Као заступник малих акционара Бранко Павловић, адвокат, проговорио је о великом незадовољству руководиоцима који не раде добро, паду тиража и другим питањима. Тада је добио одговор, а заједнички су га потписали 12. 7. 2005. Дарко Рибникар, Јоахим Цаумзегел и Милан Мишић. Они пишу да подаци нису тачни. Оптужена је ,,Једна група малих акционара, односно њене вође које су адвокату дале погрешну слику и наоружале га ћорцима„. Објаснили су да је ,,Политика„ А.Д. од доласка немачког партнера безнадежно покушавала да се одржи, како су објаснили ,,суочена са тешким наслеђем Милошевићеве ере„, дуговима који се мере милионима марака, застарелом штампарском технологијом, без основних услова за рад новинара, имовином под хипотеком и немогућношћу да без позајмица исплаћује зараде„. Узгред, представник малих акционара, једноставно је најурен.

Ствари су почеле да се мењају, како кажу, када је ВАЦ уложио 15 милиона евра, када се добијају нове машине, лист модернизује„/Само треба замислити да се за новинаре купују компјутери/, уводи се принцип добровољног одласка,/што је вероватно за похвалу/а порастао је углед, тираж и оглашавање, доласком Немачког партнера. Потписници страхују да се иза кулиса, услед амбиција, споља подстицаног незадовољства дела малих акционареа ,,Политика„ тера да скрене са колосека између 5. и 6. октобра„, ваљда тог значајног датума, чије се последице и данас осећају у Србији, а узгред потписници нису ни учествовали у томе, већ су само ушетали, можда 7. октобра. Али револуционарни домети по Србију су познати, последице су и данас видљиве, и питање је, зашто је ,,Политика„ на истом. Опет у губитцима, опет незадовољство малих акционара, опет технолошки вишкови.

Питање је данас за Владу, а пре свега за лидера СНС, који је оштро кренуо у обрачун са корупцијом, лоповима, приватизацијама и многим другим незаконитим пословима, да ли ће се нешто урадити и око ,,Политике„, јер је држава власник више од половине акција ,,Политике„. Хоће, јер, свакако неће дозволити пропаст старе Српске новинске куће, као што неће дозволити пропаст ,,Вечерњих новости„. Дакле, треба разјаснити шта је „Политика„ имала од имовине пре доласка Немаца, ко је и зашто продао, па препродао продајну мрежу ,,Политике„, право рудно благо ,,Политике„. А то је важно због тога што је продајна мрежа ,,Политике„пре доласка Немаца, месечно остваривала два милиона евра, односно 25 милиона годишње.

Наиме, 2002. приход је био 20,7 милиона а 2004, порастао је на 47 милиона евра, и упркос оваквом приходу, говори се о губитцима ,,Политике„. Затим, ко обрачунава зараде и све друго у вези са финасијама куће, ко је продао па затим препродао продајну мрежу, око 1000 киоска, ко је продао дописништва у некадашњој Југославији, ко је то учинио у Скопљу а ко је продао дописништво у Приштини, као симбол државности Србије у етнички чистој Приштини, и ко је сада власник око 50 киоска ,,Политике„ на Косову и Метохији. Затим, колике су плате руководства, премије, плате управног одбора, колико је новинара отпуштено, а колико примљено, колико је запослених отпуштено и колики је тираж, како је ,,Политика„ изгубила своју зграду, има ли уопште имовину и зашто нико не говори о ,,малим „ акционарима и њиховом власништву од око 25 одсто над ,,Политиком„ и ко је и како те акције учинио безвредним, и зашто се продавало и ко је то чинио и по чијем налогу, када ,,Политика„ није још увек приватизована. На крају, чије су биле паре, које су откривене на Српско-Мађарској граници у ташни шофера представника ВАЦ-а, Срђана Керима. Да нису Немци можда износили из Србије новац.

Дорис Пак, угледна представница Европске уније, рекла је о ВАЦ-у, једном приликом: „ВАЦ у новоосвојеним државама ради оно, на шта не сме ни да помисли кући у Немачкој„.

Зар, ово не говори довољно о ,,Политикином„ Немачком, „успешноим партнерству„. Али све треба испитати, утврдити а кривце ако их има прозвати. Јер ми се чини, да је ,,Политика„ приватно приватизована, иако можда држава није у томе учествовала. Питање је, да ли је неко то радио без њеног знања и да ли држава има штету. Александар Вучић, сасвим сигурно ставиће на списак и ,,Политику„.