Ekološke i zdravstvene posledice industrijske poljoprivrede su odviše velike da bi se mogle ignorisati, a projektovano povećanje budućih globalnih promena prirodne sredine i konstantno opadanje kvaliteta hrane moglo bi još više da ih poveća. Aktuelna kontraverza oko upotrebe genetski modifikovane hrane svodi se na njene relativne prednosti i mane. Kao glavna prednost upotrebe genetski modifikovane hrane navodi se visetruko povisenje prinosa, sto nije naucno dokozano.  Naprotiv, po Americkom speciajlisti za biotehnologiju, Dr. Gurian-Sherman-u, vecina istazivanja pokazuje da genetska modifikacija ne garantuje povisenu prozivodnju, vec u vise slučajeva (na primeru kukuruza i soje) posle 20 godina istrazivanja ne pokazuje statisticki znacajno povacenje prinosa. Pored toga što prozivodi rod drugačijeg kvaliteta, koriscenje GM sorti zahteva vecu upotrebu pesticida i djubriva cije povecano korisnjenje steti okolini. Poljoprivreda.info magazin je jos 2008 obajvio calanak o posledicama preterane upotreba mineralnih đubriva koje dovodi do ubrzanog starenja plodnog zemljišta. Članak navodi Američko istaživanje u dražavi Viskonsin na zemljištu koje je posle 30 godina normalne upotrebe mineralnih đubriva ostarilo za 5000 godina. Takvo zemljište izgubilo je većinu svoje sposobnosti da zadrži kalcijum, magnezijum i kalium, usled smanjenja pH vrednosti zbog pevecanja azotne kiseline u zemljistu. Ovo se dešava zato što biljke upiju samo polovinu azota iz primenjenog azotnog đubriva. Kao rezultat kiselosti plodno zemljiste podlaze eroziji, postaje peskovito i manje produktivno. Zbog nekontrolisanog korišćenja đubriva,  povecano slivanje azota i phosphora sa useva u reke i jezera je sve cesca pojava. Zbog azota u vodi naši izvori, koji su od neprocenljive vrednosti, mogu postati opasni po zdravlje, pogotovu dece koja su podložna trovanju. Zbog eutrofikacije (povecanja fosfora) uočeno je da su akumulativne zone oko reke Tise, Dunava i Velike Morave najugroženije u pogledu ponora riba i zagadjenja reka i podzemnih voda.

Izvor: BuT